Kolinda: Još će vode proteći Dunavom dok Srbija i Hrvatska postanu prijateljske
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je danas komentarišući odnose Hrvatske i Srbije da je potreban razgovor u cilju rešavanja otvorenih pitanja između dve države, posebno pitanja nestalih osoba, koje je potrebno što pre rešiti. Ona je, govoreći o izgradnji međudržavnih odnosa Hrvatske i Srbije kazala da su već učinjeni neki koraci, prenosi Hina.
- Puno sam puta rekla da će još vode proteći Dunavom pre nego što će Hrvatska i Srbija moći da kažu da su prijateljske zemlje. To, međutim, ne znači da ne smemo da razgovaramo. Naravno, naša je odgovornost da razgovaramo i rešavamo otvorena pitanja, posebno bolno pitanje nestalih kao humanitarno pitanje koje moramo rešiti što pre - rekla je Grabar Kitarović na pitanje o odnosu Srbije i Hrvatske.
Predsednica je rekla da se danas u Vukovaru treba pokloniti žrtvama, ali da pre svega treba obezbediti budućnost grada i da ljudi u njemu ostanu.
Pročitajte još:
* Zašto Hrvati podižu regrute - ima li to veze sa Srbijom?
Hrvatski državni vrh prisustvuje u Vukovaru obeležavanju 26. godišnjice pada tog hrvatskog grada u koji su posle tromesečne opsade ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.
I ove godine Dan sećanja na vukovarske žrtve 1991. godine odvija se pod sloganom "Vukovar- mesto posebnog pijeteta".
Premijer Andrej Plenković izjavio je novinarima uoči početka komemoracije u krugu vukovarske bolnice da će se Hrvatska uvek sećati onih koji su za nju dali živote.
- Tragedija koja se dogodila nakon skoro 90 dana kontinuiranog granatiranja velikosrpske Miloševićeve agresije bila je prekretnica u međunarodnom priznanju Hrvatske. Nakon više od sedam godina Hrvatska je ovde ponovno zaokružila svoju teritorijalnu celovitost - rekao je premijer.
On je istakao da i dalje treba nastaviti izgradnju modernog demokratskog i inkluzivnog društva.
Predsednik Sabora Gordan Jandroković ocenio je da su odnosi Srbije i Hrvatske opterećeni "velikosrpskom agresijom" i dodao da Hrvatska želi da i Srbija prizna agresiju, što kako je rekao, ide sporo.
On je, međutim, dodao da je Hrvatska spremna da pomogne Srbiji na njenom evropskom putu, pod uslovom da i Srbija prihvati evropski način razmišljanja.
Pad Vukovara
Vukovar je 1991. bio 87 dana, od avgusta do novembra, pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija, a Dan sećanja na žrtvu Vukovara ustanovljen je odlukom Sabora u znak sećanja na 18. novembra kada je slomljena odbrana grada.
Prema podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500.
Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba.
Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991.
Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih 70-tak.
