Kapetan Dragan Vasiljković - između mita i istine (6): Knindže odgovor na zenge
Srpski režim imao je mnogo razloga da Dragana Vasiljkovića koristi baš u Krajini. Bila je tek 1991. godina i stanje tamo bilo je najkritičnije.
Krajiški Srbi su se osećali ugroženijim nego bilo gde drugde u Jugoslaviji. Pamteći dobro Drugi svetski rat, bojali su se konačnog hrvatskog otcepljenja i nove NDH. Jugoslavija im je bila jedina zaštita od ponovnog stradanja. Možda je ona cela i bila faktor njihove sigurnosti.
Unapređen u kapetana
Krnja Jugoslavija, međutim, nije. U to će se i oni uveriti na vlastitoj tragediji pet godina kasnije.
Kapetan Dragan Vasiljković - između mita i istine:
1. Kobni članak u "Australijenu"
2. Legenda o srpskom Če Gevari
- Prvi put sam posetio područje Krajine u martu 1991. i razgovarao sa tadašnjim ministrom za bezbednost u regionalnoj autonomnoj srpskoj vladi Milanom Martićem. Bio sam tamo oko nedelju dana - piše Dragan o svom prvom dolasku u Knin.
Po povratku u Beograd ubedio je nadležne kako je srpska vojna organizacija u Krajini neorganizovana:
- Posle nekih razgovora sa Frenkijem Simatovićem, otišli smo u Knin i sreli se sa Martićem. Tamo je sklopljen dogovor da osnujem centar za obuku regruta i vojnika za policijske snage u Golubiću, oko deset kilometara od Knina - govorio je.
Dragan Vasiljković dobio je pravo na čin kapetana i da komanduje jedinicom veličine puka. Takođe, rekao mi je da je njegova ideja da nose crvene beretke. Onda će ih neko nazvati knindžama. Tipična paravojna formacija.
Zašto je Državnoj bezbednosti bila potrebna takva jedinica kad je već postojala dotle još uvek moćna i snažno opremljena Jugoslovenska narodna armija? Odgovor je jednostavan i sada svima poznat: zato što se, kao multinacionalna vojska, i ona raspadala. Beograd više nije znao ko gde komanduje na terenu. I da li iko komanduje. JNA je stvarana zbog "mrskog spoljnog neprijatelja", a u njoj se desila implozija, uništena je - iznutra. Nikakav tu generalštab nije mogao da pomogne. Bio je impotentan. I da je imao šta da naredi, pitanje je ko bi ga poslušao.
Čistili gde se zaprlja
Knindže Kapetana Dragana imale su dužnost da se bave "taktičkim" operacijama, da uskaču na mestima gde su se stvari loše odvijale. Tamo su, pored njih, bili, svakako, JNA, kao i naoružane lokalne grupe rezervista - prilično neorganizovana vojska, sa malo jedinstvene komande. S vremena na vreme, dešavala se prilična zbrka gde se ne zna ko puca, a ko komanduje na određenom prostoru. Njegovi ljudi imali su zadatak interventne jedinice, da "gase vatru" i uleću po potrebi. Čiste gde se zagužva.
Poraz moćne Jugoslovenske armije koji sam u to vreme gledao, srpskom DB-u bio je jasan odranije - ona je gubila bitku protiv lokalne gerile.
Hrvati su imali zenge, Zbor narodne garde, a uz njih i naoružane pripadnike bivše milicije. Draganove knindže bili su srpski odgovor na njih.
Doveo vojsku u red
Sam Vasiljković o prijemu u Krajini kaže da mu je dolazak doneo ogromne simpatije srpske populacije u ovom pograničnom regionu.
"Ja sam tamo od aprila 1991. do avgusta 1991. bio vojnik sa činom kapetana puka u 107. Centru za obuku Alfa, sa serijskim brojem 39004 u Vojsci SAO Krajine, a od januara 1993. do decembra 1994. bio sam u istom činu i sa istim brojem u Vojsci Republike Srpske Krajine."
Alfa centar bio je u Golubiću i tamo je, ceni se, Kapetan Dragan bio uspešan u obuci. Doveo je vojsku u red. Ne bez otpora i u samoj jedinici. Nije se dao. Njegovi saborci ovde pričali su mi da je bez oklevanja hapsio i svoje ljude, ako bi počinili prekršaj. Ima potpisanih izjava hrvatskih zarobljenika, čak objavljenih u zagrebačkoj štampi, gde ga ljudi cene zbog korektnog odnosa.
Krah Jugoslovenske armije
U julu 1991. godine, kasarne u Sloveniji već su imale širom otvorene kapije. Tamo sam se našao i gledao kako iz njih odlaze svi koji žele da odu. Uključujući i oficire. A slovenačka teritorijalna odbrana imala je specijalni program za prijem (i sakrivanje) oficira-prebega. Prihvatali su ih bez razlike. I Srbe. I posle provere prošlosti i da im nisu šta dužni, davali im podjednake činove koje su imali u ranijoj vojsci. Za one koji su hteli kući, Crveni krst bio je zadužen da ih obuče u civilnu odeću, da im suvu hranu i kartu za voz. U Hrvatskoj, još gore - u moju redakciju u jednom danu stigle su agencijske vesti o trojici komandanata garnizona: tri potpuno različita postupka - jedan je predao kasarnu, drugi se zabarikadirao da se bori, treći se ubio.