Kapetan Dragan Vasiljković - između mita i istine (5): Senzacija sletela u Beograd
Četiri godine provedene u australijskoj vojsci Dragan Vasiljković je dobro iskoristio za sticanje vojne veštine. Mada tada još pojma nije imao da će mu poslužiti u staroj domovini.
- Prošao sam vojnu obuku kao mlad čovek kada sam se 1976. godine godine prijavio u odbrambene snage Australije. Odslužio sam četiri godine u Prvoj kraljevskoj regimenti Viktorije i puku lake konjice princa od Velsa i bio u činu redova. Časno sam demobilisan 1981. godine - objašnjavao je Vasiljković.
Sa Nemcima u Africi
Jedinica u kojoj je proveo vreme računa se, u stvari, kao rezervna podoficirska škola. Tu je stekao vojna znanja. Nije zabušavao na obuci. Video je u sebi potencijal za vojnika.
Tri godine posle izlaska iz vojske krenuo je na put po svetu.
- Jahta je građena s namerom da s njom oplovim svet i stigao sam u Afriku. Tu sam, u Tanzaniji, našao posao kao savetnik za obezbeđenje pri jednoj nemačkoj građevinskoj kompaniji. Radio sam kraće vreme i kao vojni instruktor. Ta nemačka kompanija imala je ugovor sa vladom Tanzanije i učestvovala u projektovanju i izgradnji objekata za novi glavni grad - pričao je on.
Vasiljković očito govori o Dodomi, koji je tek puno kasnije postao glavni grad umesto ranijeg Dar es Salama. U vreme kad je stigao, zemljom je još vladao Jugoslovenima poznati Džulijus Njerere, koji se povukao 1985. godine. Posle 18 meseci provedenih u nestabilnoj Africi, odlučio je da putuje kući, u Beograd. Zajedno sa "mladom suprugom i nedavno rođenim sinom Danijelom".
- Plovidba od Australije do Balkana učinila me je poznatom osobom u Beogradu gde sam se smestio - preneo je javnosti tačan utisak.
Pilot postao u Teksasu
Dragan Vasiljković počinje da se posle mora i plovidbe zanima za SAD i - letenje:
"Putovao sam tamo i nazad od Beograda do Fort Vorta u Teksasu, gde sam pohađao letačku obuku i dobio dozvolu pilota vazduhoplovstva."
Fort Vort je, inače, stari kaubojski grad sa oko 900.000 stanovnika, po veličini 16. u SAD, s nekoliko univerziteta i mnogim multinacionalnim kompanijama, kao što su Helikopteri bel, pa opet avion kod Lokhid Martin, avioprevoznik Ameriken erlajnz i drugi. Mnogo, dakle, letelica. Grad ima više muzeja, što je razumljivo s obzirom na bogatu istoriju u koju ulazi i meksičko-teksaski rat. Takođe je tamo i jedan od važnih štabova CIA, s centrima za regrutovanje i obuku kadrova. U Beogradu je obećavao da će u Teksasu, putem jednog tamošnjeg senatora, naklonjenog Srbima, obezbediti avione za Srbiju. Takođe da ide da traži finansijsku i političku podršku za osnivanje nove stranke. Kada su ga, po prvom povratku, pitali šta je uradio sa avionima, kazao je da senatora nije uspeo da sretne, ali da će drugi put.
Prelet malim avionom od Amerike do Evrope predstavlja složen poduhvat. Dragan Vasiljković piše u sudskom dokumentu da je i to obavio: "Leteo sam od Fort Vorta Teksas preko Atlantika, do Hamburga u Nemačkoj. I nakon kratkog stajanja, od Hamburga do Rijeke, da bih se onda vratio u Beograd. Taj let preko Atlantika doneo mi je u Srbiji još popularnosti. I tu sam ja onda imao mogućnost da organizujem er-čarter posao koji je bio relativno uspešan."
Pojavljivanje "tajanstvenog Srbina" u privatnom avionu jeste bilo senzacija u zemlji koja je grcala u ekonomskoj krizi i inflaciji. Kao da se, sa vrećom para, na Surčinu pojavio Džon Travolta u svom "boingu".
Svetski čovek
Novine su pisale o njemu, a Dragan Vasiljković je bio, po običaju veoma komunikativan, uvek nasmejan, ležeran. Diskretno se i obavezno udvarao sagovornicama suprotnog pola, ponašao se kao da nikada iz domovine nije odlazio, odavao utisak osobe koja uvek i na svakom mestu i u svakoj prilici zna šta hoće. Sve u svemu, svetski čovek.
Nagađanja su rasla. Podsticao ih je i on sam, pažljivo izbegavajući pitanja o svojoj prošlosti. A šta bi imao i da kaže?
Put ga je odveo, na jedrilici, do Crne Gore i Bara gde je nastojao da nekako dobije priliku da izgradi marinu. Prilično dalekovido, kad se računa koliko ruskih novopečenih tajkuna tamo sada pristaje. Ali, tada je to bilo i prilično prerano, dok se Milo Đukanović otcepi, pa zasnuje svoje carstvo.
Kapetan Dragan Vasiljković - između mita i istine:
(1): Kobni članak u "Australijenu"
Služba DB se budi
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, kada je već svima bilo jasno da se Jugoslavija raspada, Dragan se u beogradskim previranjima snalazio kao riba u vodi. "Izlazi sa Klarom Mandić i veša oko vrata Davidovu zvezdu, pa ga odmah proglašavaju za čoveka iz Mosada (tada smo se gurali u Društvo srpsko-jevrejskog prijateljstva, ali su nas pročitali na vreme). Sedi u Šumatovcu (poznatoj beogradskoj kafani, prim. prir), gde mu Brana Crnčević donosi plastične vreće pune novca - lično sam gledao. Sve to, dakle, javno", piše ugledni novinar "Vremena" Miloš Vasić o njemu u tim danima, a u broju od januara 2015. godine.
Bilo je krajnje vreme da se i državna bezbednost Srbije zainteresuje za Dragana Vasiljkovića. I, nakon upoznavanja i razgovora, bili su namerili da ga spreme u Krajinu. Po vlastitom svedočenju, išao je tamo zajedno sa Frankom Simatovićem Frenkijem, zamenikom šefa DB Jovice Stanišića.
