Kapetan Dragan Vasiljković - između mita i istine (7): SAO Krajina je prevara
Danas, s distance od četvrt veka, nekome ko je optužen kao Dragan Vasiljković, objektivno je nemoguće, i kad bi hteo, da pobije sve za šta mogu da ga terete. Računajući na ulogu koju je imao.
Tokom sudskih procesa u Australiji pričalo se i o jednoj poznatoj epizodi iz tog vremena. Ovde je iznesena skraćena verzija.
Ostavljen na cedilu
Neka razularena grupa Srba, kao osvetu za dvojicu svojih poginulih, u bolnici u Dvoru na Uni poklala je ranjenike-civile iz sela Struga. Dragan je o tome rekao da je odmah otišao tamo i pohapsio počinioce, njih petnaestak. Tvrdio je da je imao nameru da im sudi na prekom sudu i da ih strelja.
Popularniji od patrijarha
Zahvaljujući propagandnoj mašini koju smo na početku pominjali, Kapetan Dragan je "u Srbiji postao popularniji od patrijarha Pavla i Slobodana Miloševića". Ovo je u Hagu tvrdio kontroverzni svedok odbrane Frenkija Simatovića, novinar Dejan Lučić.
Njegove zarobljenike, međutim, oslobodio je Milan Martić koji se iznenada tu našao. I to s Frankom - Frenkijem Simatovićem, komandantom specijalnih snaga Službe državne bezbednosti Srbije.
Da li je ovaj događaj mogao da Draganu danas ide u korist da nije poslušao svog šefa i Martića, inače čoveka koji se po Kninskoj krajini vozikao u crvenom džipu beogradskih registracija? Ko zna, ali je činjenica da svu njegovu odlučnost da bude pravedan pobija baš taj slučaj u kome je popustio pod pritiskom.
Zašto je u avgustu 1991. lider srpskih radikala Vojislav Šešelj došao iz Beograda da ga skloni iz Krajine? Da li su to Jovica Stanišić i Simatović u tajnosti odobrili? Dragan tvrdi da je tako i da je nalog za njegovu smenu dao sam Stanišić:
- To je bio rezultat političkog pritiska Milana Babića, predsednika SAO Krajina s kojim sam se razišao zbog načina vođenja rata i prisustva zapadnih medija u Glini - govorio je Vasiljković.
Glavni razlozi za smenjivanje leže u očevidnoj činjenici da je Dragan Vasiljković, pre svega, za kratko vreme postao suviše popularan među Srbima Krajine i, drugo, da se srodio s njima, pa se malo i osilio (njemu to drugo uvek polazi za rukom), zauzimajući se za ideje koje nisu odgovarale zamislima na duži rok.
Setimo se da su svi događaji te prve godine sukoba u Hrvatskoj, upućivali na to da Srbi idu putem, ako ne baš otcepljenja, a ono čvrste autonomije. Takva SAO Krajina bila je projekat za koji se i on zdušno zalagao. Ali nije on bio taj koji je odlučivao. Manje od pet godina iza toga, ispostaviće se da je autonomija bila - utopija. Prevara da se narod podigne na bunu i potom ostavi na cedilu.
Kapetan Dragan Vasiljković - između mita i istine:
1. Kobni članak u "Australijenu"
2. Legenda o srpskom Če Gevari
4. Generalna proba za Hrvatsku
Frenki promenio ploču
Zanimljivo je da je Frenki Simatović tvrdio na vlastitom suđenju u Hagu da on Dragana niti je odveo u Krajinu niti ima išta s tim, već da je ovaj bio "slobodni strelac". Da zamešateljstvo oko Dragana Vasiljkovića bude veće, u njegovu već dobrano koloritnu biografiju upisano je još detalja, i to pune dve decenije otkako je sklonjen iz Knina.
Na pomenutom suđenju Frenkiju Simatoviću 2012. godine, ovaj će se iznova ograditi od kapetana knindži sa crvenim beretkama. Svedok njegove odbrane, Radivoj Mičić, profesionalac, operativac kontraobaveštajne grupe koja je unutar beogradskog centra Službe DB radila na zaštiti njihovog rada od delovanja američkih obaveštajaca, saopštio je senzacionalnu tvrdnju: oni su sumnjali da Kapetan Dragan radi - protiv Srbije. A u čije ime?! Podozrevali su da radi za američku obaveštajnu službu, tvrdio je svedok.
"Simatović je u proleće 1991. otišao u Knin da boravi pored 'objekta', odnosno Snedena, i prati njegovo kretanje i ponašanje. U službi se smatralo da je postojala realna opasnost da delovanje Kapetana Dragana može da ugrozi bezbednost Srbije", rekao je Mičić na suđenju. (Vesti/onlajn, 25. maj 2012). E, pa stvarno!
Fond za ratne stradalnike
Glavni akter naše priče vraća se iz Krajine ogorčen u Beograd. Tamo, kao
i uvek sposoban da se dočeka na noge kao mačka, počeo je da se snalazi u humanitarnom radu. Naravno da je obilno koristio popularnost. Osnovao je Fond Kapetana Dragana za pomoć ratnoj siročadi, udovicama i invalidima.
Fond je koristio besplatni prostor u Beograđanki. U jednom momentu, raspolagao je sa 25 vozila, tri stana i jednom kućom, što je kasnije što rasprodato, što poklonjeno kad se fond gasio. U jednom momentu, Dragan se čak pojavio i kao protivkandidat Miloševiću na predsedničkim izborima. Naravno da je izgubio, ali je time uspeo u nameri da na sebe skrene još malo pažnje javnosti. Zlu ne trebalo, bojao se da će ga likvidirati. Bilo je i razloga, setite se Ivana Stambolića, pa atentata na Vuka Draškovića. Inače, Dragan je podržavao Draškovićev SPO. Mnogo je kritikovao vlast i javno se solidarisao sa ugroženim novinarima. Da li je, međutim, osim skretanja pažnje, Dragan ipak možda priželjkivao da bude čak predsednik Srbije? Nije nemoguće.
