Crna Gora bila agresor na Hrvatsku?
Iako je prošlo nekoliko dana od objavljivanja informacije da će se u hrvatskom Saboru naći Predlog zakona u kome se, između ostalih, kao agresor na Republiku Hrvatsku tokom ratnih devedesetih označava i Crna Gora, još uvek nema reakcije zvanične Podgorice.
Negativne reakcije Beograda
Hrvatska Vlada je početkom avgusta usvojila "Predlog zakona o hrvatskim braniteljima iz Domovinskog rata i članovima njihovih obitelji", koji bi, prema rečima hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, trebalo da omogući "celovit i jednostavniji način regulisanja prava branitelja".
Pritom se učešće branitelja, u ratu devedesetih, stavlja u kontekst agresije na Hrvatsku "koju je izvršila Srbija, Crna Gora, Jugoslavenska narodna armija i paravojne postrojbe iz Bosne i Hercegovine...". Ovakva formulacija je izazvala negativne reakcije Beograda i lidera srpske manjine u Hrvatskoj.
Radi se o pravnom nonsensu
Profesor Međunarodnog prava Blagota Mitrić, ne ulazeći u ocenu suštine, kaže da se radi o pravnom nonsensu.
- Politički stavovi se ne unose u zakone, a ovde se radi o klasičnom primeru političkog stava. Kada za neku državu kažete da je agresor bez ikakvog postupka, to je politički stav, a on nije zakonska materija. Meni je besmisleno da, sa pravnog stanovišta, govorim o tome jer to zna svaki pravnik-početnik. To može biti stav partije. Može biti, čak i stav Vlade. Ali, to se rešava pred sudovima - šta je agresija i ko je agresor - kaže Mitrić.
- Oni ne mogu proglašavati Crnu Goru (i Srbiju) da su kao subjekti međunarodnog prava bili agresori na Republiku Hrvatsku, jer one u to vreme nisu ni postojale kao suverene i samostalne države koje su subjekti međunarodnog prava. One su bile jedinice u okviru federativne države ili ostatka bivše federacije. Znači, to je i procesno i materijalno neodrživo - zaključuje Mitrić.
Crnogorska zajednica u Hrvatskoj se ne oglašava...
Crnogorska zajednica u Hrvatskoj nije se oglašavala, a na upit RSE predsednik Nacionalne zajednice Crnogoraca Hrvatske, Danilo Ivezić kaže da ova organizacija nema zvaničan stav i da ne želi da se meša u ovo pitanje, a da je tekst zakona još uvek u proceduri.
- To je istina. Crnogorci su išli na Dubrovnik, Crnogorci su bili i na ostalim ratištima u Hrvatskoj - kaže Ivezić koji naglašava da se radi o ličnom stavu.
Podsetimo, 1.oktobra 1991. počeo je napad JNA na Dubrovnik. U napadu su kao deo te armije učestvovali rezervisti iz Crne Gore, kao i pripadnici rezervnog sastava crnogorske policije. Prema podacima NVO iz Crne Gore i regiona koje istražuju događaje sa početka 90-tih godina prošlog veka, tokom napada na Dubrovnik poginulo je 194 hrvatskih branitelja i 165 pripadnika JNA iz Crne Gore.
