Kako su Hrvati postali bogatiji za 682 evra
Finansijska imovina u hrvatskim domaćinstvima porasla je za 7,5 odsto u 2016, što je gotovo identično stopi rasta članica EU iz istočne Evrope od osam odsto.
Iako je građanima Hrvatske finansijska imovina prošle godine porasla u skladu sa stopom rasta u istočnoj Evropi, to je pre svega zasluga velikog razduživanja, pokazuje izveštaj o svetskom bogatstvu osiguravajuće kuće Allianz.
S prosečnih 9.100 evra finansijske imovine - u šta Allianz ubraja štednju u banci, obveznice, kao i imovinu u penzionim fondovima i osiguranjima - Hrvatska je ostala na 33. mestu od 53 države u istraživanju, između Letonije i Litvanije.
Neto finansijska imovina u hrvatskim domaćinstvima porasla je za 7,5 odsto u 2016, što je gotovo identično stopi rasta članica EU iz istočne Evrope od osam odsto.
Solidni rezultati mogu se pripisati praktično jednom određenom razvoju situacije, a to je sve veće smanjenje dugova, piše u istraživanju. Naime, domaćinstva u Hrvatskoj lani su uspela da smanje svoje dugove za neverovatnih 5,3 odsto, a u poslednjih pet godina, tokom kojih je rast duga uvek bio negativan, dugovi su smanjeni za više od 10 odsto. Time se nivo duga smanjio za šest bodova i pao na 37 odsto, što je još uvek iznad regionalnog proseka od 33 posto (za članice EU).
