Neko želi Dodika da istera na "brisan prostor"
Novim zahtevima koje deo međunarodne zajednice ispostavlja pred Republiku Srpsku žele da nateraju njeno rukovodstvo da u potpunosti odustane od ideje referenduma.
Odluka o referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH iz jula 2015. objavljena je u Službenom listu Republike Srpske tek prošle srede. Dan pre objavljivanja odluke, predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da će njegova Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) izglasati suspenziju odluke u entitetskom parlamentu.
Referendum bi, prema Dodikovim rečima, u sadašnjoj konstelaciji međunarodnih snaga bio rizičan potez, ali i ne postoji konsenzus o referendumu u samoj Republici Srpskoj.
Ipak, suspenzija referenduma ne znači i odustajanje od njega, zaključio je Dodik.
Zbog odluke o raspisivanju referenduma, predsednik RS trpeo je pritiske visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka, ali i dela međunarodne zajednice, predvođene Sjedinjenim Državama.
Incko je odmah posle objavljivanja odluke u Službenom listu zatražio da odluka bude suspendovana u Skupštini RS, dok je američka ambasadorka u BiH Morin Mekormak zatražila da se odluka u referendumu ukine.
Da bi Skupština RS mogla da odluči o suspenziji referenduma, odluka prvo mora da bude objavljena u Službenom listu, objašnjava banjalučki analitičar Anđelko Kozomara, odgovarajući na pitanje zbog čega je odluka o referendumu objavljena baš u ovom trenutku.
Na sednici Skupštine, koja bi trebalo da se održi oko 12. oktobra, biće doneta odluka o suspenziji odluke o održavanju referenduma. U odluci koja je objavljena u Službenom listu RS, za dan održavanja referenduma određena je prva nedelja po isteku 50 dana od stupanja odluke na snagu.
Kada je donesena odluka o referendumu, bila je i preuranjena i nepripremljena, kaže banjalučki novinar Igor Gajić.
- Tu je vladajuća koalicija malo više požurila nego što je trebalo, jer im se to učinilo simpatičnim u odnosu na euforiju oko referenduma oko Dana RS. Posle toga nisu znali šta će sa tom odlukom, jer bilo je besmisleno organizovati referendum, a s druge strane, nisu čak ni definisali referendumsko pitanje. Zato se to vuklo i pokušalo baciti pod tepih - objašnjava Gajić.
Ono što je mnogo zanimljivije je kakvi su pritisci vršeni na Dodika da odustane od odluke za raspisivanje referenduma, o čemu, prema Kozomarinim rečima, možemo samo da nagađamo, ali sigurno je da je predsednik RS bio izložen, kako Kozomara kaže, strašnim pretnjama, kada je morao da odustane od održavanja referenduma.
- Što se tiče zahteva Incka, američke ambasade i drugih, ne treba biti mnogo mudar. Treba se podsetiti prošlosti. Oni su uvek, kada Srbi, i ovde i u Srbiji, ispune neki zahtev, postavljali nove. Oni hoće da nateraju Dodika da se potpuno odrekne ideje o referendumima bilo koje vrste i verovatno da ga iduće godine primoraju da se kandiduje za člana Predsedništva BiH kako bi ga izveli na brisani prostor, da sa te funkcije mora da se bori za BiH - kaže Kozomara.
Insistiranje američke ambasadorke u BiH na ukidanju odluke o referendumu Gajić karakteriše kao preterano mešanje u unutrašnje stvari RS, ali naglašava da to nije prvi put.
- Ipak je ona samo ambasador i predstavlja interese svoje zemlje. Ne može to da traži i to je diplomatski potpuno suludo. Ona je to prenela na lični sukob sa gospodinom Dodikom, kao što je, faktički i on u ličnom sukobu sa njom. Što je apsurd i ne bi trebalo da se dešava. Što se tiče gospodina Incka, on je irelevantna figura u svemu ovome. On i dalje živi za dobru platu i ne meša se ni u svoj ni u tuđi posao - kaže Gajić.
Incko je, možda, samo ispratio reči američke ambasade, zaključuje Gajić.
