Spremna na izazove: Od fudbala do taksija
Da žene mogu da budu rame uz rame sa muškarcima i da se mere s njima u svemu, samo ne tamo gde je potrebna izrazita fizička snaga koju one nemaju, potvrđuje primer Zorice Kolundžije (29) iz Prijedora koja je prvi ženski taksi vozač u ovom gradu.
Zorica je od malih nogu volela da se nadmeće s muškarcima. Bez milosti je na gradskom parku Pecani davala golove svojim drugarima igrajući s njima fudbal kao devojčica od sedam-osam godina. Od vrtića je trenirala atletiku i učestvovala na mnogim takmičenjima. Na beogradskom krosu "Politike" bila je šesta u svojoj kategoriji. Zidovi njene dečje sobe bili su ukrašeni brojnim medaljama sa takmičenja iz tekvondoa, a bila je i član mlade A reprezentacije BiH u ženskom fudbalu.
Oca nije zapamtila. Poginuo je u odbrani grada Prijedora maja 1992. kada je ona imala samo četiri, a njena sestra šest godina. Dok je trajao rat, Zorica je kao šestogodišnjakinja zamolila svoju baku da joj sašije maskirnu vojnu uniformu sa belim opasačem i dečjim pištoljem. Tu odeću je nosila skoro danonoćno. Uprkos završenoj srednjoj Ekonomskoj školi i IT akademiji (veb dizajner) brojna traganja za zaposlenjem bila su bezuspešna i zato joj se ova ideja da taksira učinila primamljivom i ostvarljivom.
Podrška mušterija
Tek je na početku karijere taksiste, ali uverena je da će moći da izađe na kraj s neprijatnim mušterijama.
- Dosta ljudi me u gradu zna odranije tako da mislim da problema neće biti. Volim nova poznanstva i ti kontakti s ljudima me raduju i ispunjavaju. Ljudi se iznenade kad vide da vozim taksi, ali im je to simpatično, podrže me i nakon prve vožnje dođu ponovo - kaže Zorica.
- Vožnju sam oduvek volela. Dok smo bile deca, sestra i ja smo vodile borbu kojoj će majka prvoj prepustiti da sedne za volan kad bismo sišle s asfalta i krenuli nekim makadamom. Danas uobičajene stvari ne prolaze i mladi moraju da se okrenu retkim zanimanjima ili starim zanatima koji izumiru, ali mladi to ne vole i često neće da rade. Hiper produkcija je svega i diploma vam ne vredi u državi gde prednost imaju neznalice, kriminalci i oni sa kupljenim diplomama. Kad kažem da sam veb dizajner, ljudi često ne znaju uopšte šta je to niti znaju vrednost takvog znanja, uglavnom ne znaju kolika je moć medija i koja je važnost reklame - priča Zorica.
Majka joj je najveća podrška u svemu, ali joj pomaže i njen sportski duh koji joj daje razboritost i sigurnost koji su joj potrebni za ovaj posao.
