Srbi u Hrvatskoj u mišjoj rupi
Srbi u Hrvatskoj danas žive na ivici dostojanstva, getoizovani, omalovažavani na svakom koraku i umesto da imaju podršku Srbije, ona nas se seti samo kada je neki parastos ili nas neko napadne. Ne kažem, zaista je u našoj istoriji puno tragičnih događaja, ali ne možemo se stalno baviti mrtvima. Moramo početi da se bavimo živima, ili ćemo nestati. Ovako za "Vesti" komentariše aktuelnu situaciju srpske zajednice u Hrvatskoj predsednik Srpskog demokratskog foruma, Veljko Džakula.
Tri ključne teme
Savo Štrbac je nedavno izneo podatak da se Srbi uveliko sele iz Hrvatske, te da će ovim tempom, već 2021. biti ispod tri posto?
- Odlaze i Hrvati, ali je problem što kod Srba to ne prestaje još od 1991. godine. Do sada smo već izgubili dve trećine stanovništva, pa sam uveren da će Srba, već do sledećeg popisa, zaista biti manje od tri posto. Ovih godina su se mahom vraćali stari, oni polako umiru, a mlade generacije nemaju želje da u Hrvatskoj zasnuju svoje porodice.
Zbog čega?
- Zato što su Srbi, da bi se spasli od svakodnevnih omalovažavanja i provokacija, u dobrovoljnoj samoizolaciji, s već izgrađenim odbrambenim mehanizmom da više i ne primećujemo konstantno bujanje nacionalizma i revizionizma u Hrvatskoj, mada upravo zbog te činjenice sve više Hrvata odlazi. Ne žele da budu deo koncepta "pomirbe" koja u praksi znači da se ustaštvo prihvata kao normalna stvar.
Iznosite prilično crnu zbilju?
- Sunarodnici iz Srbije, BiH ili dijaspore samo nas se sete kada je neki parastos ili kada se dogodi neki incident. Ostalim danima kao da ne postojimo i to je ono što je najbolnije.
Ratni zločini
Veljko Džakula ističe da je treća ključna tema sastanka dva predsednika pitanje procesuiranja ratnih zločina nad Srbima.
- Vučić može da spomene samo dva slučaja koja je pokrenuo SDF. Prva je krivična prijava iz 2012. za ratni zločin počinjen u 26 sela Požeške županije, kada je ubijeno 44 civila. I pored dokaza, prikupljenih izjava očevidaca, ta istraga i dalje stoji. Drugi slučaj je iz operacije Bljesak 1995. kada je 500 muškaraca odvedeno u Varaždin. Tamo su držani u zatvoru tako što su im davali preslanu hranu zbog čega su morali da piju mnogo više vode, a samim tim i češće da posećuju toalet. E, tamo su ih čekali policajci i prebijali namrtvo. Pre par dana sam razgovarao sa jednom od žrtava te torture. Ispričao mi je sedam dana uzastopce dobijao batine posle čega deset dana nije želeo da ode u toalet, mokrio je pod sobom. Zajedno sa Incijativom mladih, ovu krivičnu prijavu smo podneli još pre četiri godine, a hrvatsko tužilaštvo i dalje ćuti.
Predsednici Hrvatske i Srbije su najavili skori susret. Očekujete li tu neki pomak?
- Do pomaka će doći samo ukoliko Vučić pokrene tri ključne teme za srpsku zajednicu u Hrvatskoj.
A to su?
- Obrazovanje, stanarska prava i ratni zločini. Vaši čitaoci, kao i većina Srba verovatno ne zna, ali tri četvrtine srpske dece u Hrvatskoj uopšte ne pohađa bilo koji od tri modela nastave srpskog jezika i istorije. To je rezultat istraživanja koje je SDF sproveo u čak dva navrata. Oba puta su rezultati bili identični. U poslednjem ispitivanju, od 16.883 srpske dece čiji roditelji su se na popisu 2011. izjasnili da su srpske nacionalnosti i pravoslavne vere, samo 3.600 pohađa neki od oblik nastave koji je predviđen zakonom.
I decu zovu četnicima
Zašto?
- Zato što su u strahu da bi pohađanje takvog vida nastave mogao da im napravi probleme u školi, i uglavnom su tu u pravu. U svojoj familiji sam imao slučaj da je jedna majka morala da ispiše dete iz škole zato što su ga, jer pohađa dopunsku nastavu, vršnjaci prozvali "četnikom".
Da li su o tome upoznate vlasti u Hrvatskoj, ali i Srbiji?
- Sve sam ih upoznao sa tom činjenicom, ali sem što se bogzna kako iznenade, zapanje, na tome se po pravilu sve završi.
Kada ste i koga ste o tome obavestili?
- Već nekoliko godina obijam pragove i u Zagrebu i u Beogradu. U Hrvatskoj sam bio i kod bivšeg i kod sadašnjeg pomoćnika ministra prosvete. Onaj prošli je i hteo nešto da učini, a ovaj drugi me je uljudno saslušao i ništa. U Srbiji sam razgovarao sa Vladimirom Božovićem, savetnikom tadašnjeg premijera Srbije. Bog zna kako se iznenadio i ništa. Evo, već tri meseca čekam prijem kod ministra prosvete Srbije.
Jeste li im ponudili neko rešenje?
- Predložio sam da, barem za probu, kupimo 2.000 tableta i podelimo deci koja bi htela da od kuće pohađaju dopunsku nastavu.
I?
- I ništa. Još čekam odgovor, ali se plašim da je vremena sve manje. Već je sedam generacija mladih Srba u Hrvatskoj oštećeno. Dokle još treba da se čeka?
Zar to nije posao za srpske predstavnike u Hrvatskoj?
- Jeste, ali i oni nešto čekaju. Nedavno sam razgovarao na ovu temu sa Miloradom Pupovcem. Završili smo razgovor tako što mi je rekao da ćemo nastaviti sa ovom temom.
Udžbenici stari, za veronauku ne postoje
Veljko Džakula otkriva da je problem obrazovanja na srpskom u Hrvatskoj ne samo to što se radi po "modelu iz 18. veka", bez ijednog modernog tehničkog pomagala, već i što su udžbenici za dodatnu nastavu rađeni daleke 1998. godine. Pri tome, za veronauku uopšte i ne postoji udžbenik.
- Kada je Srbija otvarala poglavlje o obrazovanju, Hrvatska se odmah usprotivila zbog obrazovanja hrvatske dece u Vojvodini. Ali, kada su Srbi imali tu mogućnost, niko, ni od naših predstavnika ni od zvaničnika Hrvatske nije ni postavio ova pitanja - ističe Džakula.
Sporni zakoni
Nedavno ste izjavili da će se novim modelom oporezivanja na udaru naći čak 30.000 srpskih kuća u Hrvatskoj?
- Problem je što su pri svakom novom zakonu Srbi po pravilu prvi na udaru, jer ih je em malo, em su u strahu. Ovome je prethodila policijska provera mesta prebivališta posle koje su mnoge stambene kuće, zato što Srbi u njima ne žive, automatski preimenovane u vikendice i time ušle u grupu objekata na koje se plaća veći porez. Međutim, podsetiću da Srbi od 2011. imaju problem sa Zakonom o stambenom zbrinjavaju. SDF je na taj zakon uložio žalbu Ustavnom sudu, ali to nije sprečilo vlasti u Hrvatskoj da Hrvatima iz Bosne podele 4.500 srpskih stanova i kuća. To je prema međunarodnim standardima nasilna demografska promena stanja na terenu, jer Srbi istovremeno i dan-danas ne mogu da dobiju u vlasništvo stan u kome su živeli pre rata. Reč je o imovini po Baniji, Kordunu, Lici i Dalmaciji. Ako se hrvatska država i udostoji da neko može da otkupi taj stan, onda mu se ponudi takva suma da za isti novac može kupiti nepokretnost u Zagrebu. Ovo bi trebalo da bude jedna od ključnih tema Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović.
