Crne prognoze za Zapadni Balkan: Goreće i nebo i zemlja

Siloviti požari zahvatili su Crnu Goru, pa je s Rta Veslo morem evakuisano oko 100 ljudi. Gori veliki deo Jadranskog primorja, a samo oko Podgorice vatrogasci se bore s 19 požara. U Srbiji su opet najavljene visoke temperature do 38 stepeni Celzijusa koje se već godinama smenjuju s povremenim katastrofalnim poplavama.

Reuters

Ni sveci ne pomažu: Požari plamte i u Hrvatskoj

Vreli talas u Bugarskoj pre dve sedmice odneo je desetine života, dok je istovremeno Španiju zasipao grad, a bujice nosile kola ulicama Đirone. To su sve posledice globalnog zagrevanja i najava još silnijih stihija, baš kako je predviđeno izveštajem Svetske banke iz 2014. u kom se navodi da će na planeti najviše biti pogođeni regioni Zapadnog Balkana i Centralne Azije, zatim, Latinske Amerike i Karipskog bazena, kao i Bliskog istoka i Severne Afrike.

Usud Tramp

Ove godine, predsednik Donald Tramp izveo je SAD iz Pariskog sporazuma o sprečavanju globalnog otopljavanja, jer je smatrao da favorizuje strane kompanije. Američka industrija izbacuje najviše gasova u atmosferu, pa srećom njegovim stopama nisu pošli Kinezi koji su na drugom mestu, dok je Vladimir Putin spokojno dočekao Trampovu podršku potrošnji fosilnog goriva s obzirom na značaj nafte za rusku ekonomiju.

Pariski sporazum obavezao je SAD i 187 drugih zemalja da ne dopuste da se porast globalne temperature približi nivou od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.

Uvod tom sporazumu dogodio se upravo u Vašingtonu 2014. kada je Svetska Banka predstavila izveštaj o globalnom zagrevanju u kom se predviđa ugrožavanje života i delatnosti stotina miliona ljudi. Izveštaj je predstavljao analizu povišenja temperature od 0,8 stepeni Celzijusa koje se već dogodilo. Ali i predviđanje posledica ako se ništa ne preduzme, pa ta vrednost dostigne dva stepena Celzijusa do 2030-2050, a potom i četiri do kraja veka.

Srna

Spaljena zemlja: Suše izazivaju šumske požare

Nastradaće sirotinja

Predsednik Svetske Banke Džim Jon Kim rekao je da je izveštaj potvrdio ono o čemu odavno govore naučnici.

- Usled izbacivanja gasova u atmosferu globalno zagrevanje će već u sledeće dve decenije biti neizbežno, a to će u najvećem stepenu pogoditi najsiromašnije stanovništvo planete. Mi već uviđamo rekordne temperature, sve snažnije kiše, poplave i suše u podložnim regionima kao što je Sredozemlje - rekao je Džim Jon Kim u Vašingtonu, pola godine nakon katastrofalnih poplava u Srbiji i okolnim zemljama.

Tada je Džim Jon Kim predložio svetskim liderima da uvedu poreze na izbacivanje ugljenika u atmosferu i investicije u ekološki čiste vidove transpoorta, čiste izvore energije i povećanje energetske efikasnosti (manju potrošnju), što je bilo prihvaćeno Pariskim sporazumom.

Glad i žeđ

Već zagrevanje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period povući će za sobom ozbiljne posledice. Prognozira se da će 2050. u Makedoniji rod kukuruza, pšenice, povrća i grožđa pasti za 50 odsto. U zemljama Zapadnog Balkana ekstremni klimatski uslovi stvoriće ozbiljnu pretnju poljoprivrednim sistemima, energoresursima i zdravlju stanovništva.

Povećanje prosečne temperature za četiri stepena Celzijusa do kraja veka izazvaće ekstremne vrućine tokom 60 odsto letnjih dana (od 22. juna do 22. septembra), a pretnja sušom povećaće se za 20 odsto. Istovremeno, povećaće se opasnost od priobalnih poplava zbog sve intenzivnijeg topljenja snega u proleće i pojačanih pljuskova zimi.

Topljenje lednika u Centralnoj Aziji dovešće do smanjenja vodnih resursa. Sušenje šuma i otapanje večno zamrznute zemlje u Rusiji uvećaće razmere globalnog otopljavanja. U slučaju otopljavanja od dva stepena do 2050. izbacivanje metana iz zemlje može da se uveća za 20 do 30 odsto i pojača efekat staklene bašte.

Reuters

Teška borba s vatrom

Crvena granica 2030. godine

Rekordi u hladnoći dogodili su se u Srbiji pre šest decenija, s izuzetkom 1997. S druge strane, tri najtoplije zime u Srbiji zabeležene su u poslednjih 15 godina.

Goran Pejanović iz Nacionalnog centra za klimatske promene pri RHMZ rekao je da je koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu povećana za 40 odsto u odnosu na prethodnih hiljadu godina.

- To je već izazvalo povećanje prosečne temperature vazduha na globalnom nivou od oko jednog stepena, u Srbiji oko 1,5, a na severnim širinama i preko dva stepena Celzijusa. U Srbiji smo imali sedam velikih suša u poslednjih 15-ak godina. Upotrebom numeričkih modela predviđamo povećanje temperature kod nas za dva stepena do 2030. godine - rekao je Pejanović koji je još ranije objašnjavao za "Vesti" da topliji vazduh sadrži više vlage, pa su padavine intenzivnije, a poplave češće.