Pobijene laži o Kapetanu
Suđenje Draganu Vasiljkoviću, alijas Kapetanu Draganu, pred Županijskim sudom u Splitu započeto 20. septembra 2016, polako ulazi u završnu fazu. U toku je ispitivanje poslednje grupe svedoka odbrane, pa se očekuje da bi najkasnije do kraja ove godine mogla da bude izrečena i prvostepena presuda.
Na početku "suđenja veka", kako je često ovaj proces nazivan, hrvatski mediji su se utrkivali izveštavajući o dokazima koje je predočilo tužilaštvo, a za to vreme svedoci odbrane uglavnom svedoče pred praznom salom, mada je proces otvoren za javnost.
Kapetana Dragana optužnica tereti u tri tačke: ubistva civila u okolini Gline 1991, koje je navodno počinila jedinica koju je formirao, obučavao i kojom je rukovodio, zatim za maltretiranje i ubistva hrvatskih zarobljenika na tvrđavi u Kninu, juna i jula iste te godine, i na kraju za mučenje i ubistvo dva zarobljena hrvatska vojnika kod Benkovca, dve godine kasnije.
U protekle dve nedelje kroz sud u Splitu su prodefilovale desetine svedoka koji su osporili ove navode, a nekolicina njih je svoje iskaze u korist Vasiljkovića dalo putem video-linka.
Dragan Vasiljković nalazi se u pritvoru od 2006. godine, kad je, na osnovu Interpolove poternice Hrvatske uhapšen u Pertu, Australija.
Uzda se u pravo i pravdu
Kapetan Dragan je početkom prošle nedelje zatražio od Suda u Splitu da bude pušten da se brani sa slobode.
U zahtevu u koji su "Vesti" imale uvid, Vasiljković je pozvao sudije da odluče na osnovu svih do sada predočenih dokaza i iskaza svedoka. On je sudije pozvao da svoju odluku donesu na osnovu prava i pravde.
I pored zalaganja njegovih advokata, ali i brojne srpske zajednice u ovoj zemlji, on je ipak izručen Hrvatskoj 9. jula 2015. godine, od kada se nalazi u istražnom zatvoru u Splitu.
Suđenje je počelo 20. septembra 2016, a prilikom izjašnjenja o krivici, Kapetan Dragan se izjasnio da se "apsolutno ne oseća krivim za ratne zločine" koji su mu stavljeni na teret.
Početkom februara ove godine, Tužilaštvo je završilo sa izvođenjem dokaza odbrane.
Šaka specijalaca
O tome šta se događalo u Glini pod kontrolom hrvatskih snaga svedočili su meštani.
Josip Kovačević je ispričao da je prilikom ulaska specijalnih jedinica Hrvatske ubijena njegova tašta i ranjena njena snaha, a da je on bio angažovan u Teritorijalnoj odbrani. Kovačević je potvrdio da je Kapetan Dragan došao s manjim brojem specijalaca, koji su učestvovali u sukobu s policijom smeštenom u stanici u Glini.
Mupovci pobili civile
Tada potpukovnik JNA Stanko Letić je situaciju u Glini opisao kao "veoma tešku i složenu", objasnivši da je u Petrinji zatekao mnoštvo civila srpske nacionalnosti koji su u strahu izbegli iz Gline zbog provokacija i pretnji.
Letić je ispričao da je JNA tada bila isključivo u funkciji tampon zone između zaraćenih strana s jasnim naređenjima da se ne meša sem u slučaju da direktno bude napadnuta. Zbog stalnih koškanja dobio je naređenje da sa svojom tenkovskom jedinicom ode u Glinu kojom je zapovedala antidiverzantska jedinica Republike Hrvatske.
Pročitajte još:
* Kapetanovi ljudi nisu ubijali
* Kapetan Dragan hoće da ga brani advokat iz Srbije
* Čuvaju ga kao Eskobara, svedoke dovode podzemnim tunelima!
- Jedinica je imala oko 350 ljudi i bila je dobro naoružana. Po dolasku u Glinu zatekao sam mrtve civile na ulicama, koji su bili ubijeni pri ulasku tih jedinica u mesto. U susretu s komandantom tih jedinica zahtevao sam bezuslovno napuštanje Gline, što su oni prihvatili i povukli se u Jukinac, s tim da je dopušteno da izvestan broj policajaca ostane u Policijskoj stanici - ispričao je Letić i dodao da je njegova jedinica ubrzo otišla s tog mesta, tako da nema neposrednih saznanja o sukobu koji je kasnije usledio oko preuzimanja policijske stanice.
Izmišljotine "kuvara"
Pred sud u Splitu je doveden i Zoran Drača, koji je izjavio da je u ovom kampu bio glavni kuvar, te da je logično da je poznavao svoje osoblje, a tvrdio je da Pero Dragišić nije bio među njima.
- Do mog dolaska nije postojala kuhinja, već se hrana dovozila iz kasarne u Benkovcu. Zato i tvrdim da nikad nisam čuo da je sa mnom radio Pero Dragišić, niti osobu takvog imena uopšte poznajem. Sve vreme dok sam boravio u Nastavnom centru tamo niko nikad nije ubijen. Kapetan Dragan je lično naredio da u hrani i odeći pomažemo stanovnicima hrvatske nacionalnosti koji su ostali u Bruškoj. Takođe, zabranio je da se meštani vređaju ili omalovažavaju po bilo kom osnovu - ispričao je Zoran Drača.
Bojovniku presudio narod
Pobijajući tvrdnje Tužilaštva povodom ubistva dvojice hrvatskih zarobljenika u Nastavnom centru Bruška, kod Benkovca, odbrana je takođe izvela čitav niz svedoka. Da podsetimo, ključni svedok tužilaštva Pero Dragišić je izjavio da je u tom kampu radio kao kuvar i svojim očima gledao prebijanja i ubijanja zatvorenika.
Svedok odbrane i nekadašnji pripadnik ove jedinice Milorad Dragišić pod zakletvom je izjavio da njegov prezimenjak ne samo što nikad nije bio kuvar, već ni u sastavu te vojne formacije.
- Pero nije bio kuvar, već pružni radnik. Iz istog smo sela, veoma se dobro poznajemo - ispričao je Dragišić.
Nekadašnji oficir Vojne policije RSK Nebojša Popović je donekle razjasnio sudbinu dvojice hrvatskih zarobljenika.
Prolazak "četnika"
Bojan Drobnjak, u to vreme potporučnik JNA i zamenik komandanta tenkovske jedinice, pred sudom je potvrdio da je bio komandir komandnog tenka sa još dva oklopna vozila na ulazu u Glinu, kod skretanja za Jukinac.
- S položaja iz kuća u Jukincu na tenk i transportere pripadnici hrvatskih snaga otvorili su vatru u jutarnjim satima, 26. juna 1991. Uzvratili smo i pogodili četiri kuće iz kojih se pucalo na nas - ispričao je Drobnjak.
Ovaj svedok je oštro negirao da se sa tenkova delovalo snajperskom vatrom, ali i da je tog dana pored njegove jedinice prošlo dvadesetak kamiona punih rezervista i "četnika".
- Viduševac i Jukinac nisu napadani nakon tog dana sve do septembra 1991. godine, kad su oba ta naselja osvojena, a crkva pogođena - izjavio je ovaj svedok.
Naime, on je s dvojicom vojnih policajaca trebalo da iz okoline Benkovca ka Kninu prebaci desetak zarobljenih hrvatskih vojnika. Pred sudom u Splitu, Popovoć je ispričao da ih je presrela grupa nepoznatih vojnika odevenih u crne uniforme i sa pletenim kapama. Uz pretnju oružjem odabrali su dvojicu zarobljenih hrvatskih vojnika i odvezli ih u nepoznatom pravcu.
Jedan zarobljenik je pokušao da pobegne i tada je nastradao. Prema njegovim saznanjima, drugi je stradao u mestu Đevrske, gde ga je pretukla masa građana.
- Ostali su prema mojim saznanjima sprovedeni u Knin - ispričao je Popović. On je kazao da je Služba bezbednosti Vojske RSK sprovela istragu o tom događaju, o čemu postoje pisani izveštaji, i da je utvrđeno da vojnici koji su oteli dvojicu zarobljenika nisu bili s područja Krajine, niti pripadali nekoj formaciji RSK.
Tvrđava u rukama MUP RSK
Kada je reč o maltretiranju i ubistvima zatvorenika u kninskoj tvrđavi, većina svedoka odbrane je saslušana 24. i 25. maja.
Oni su osporili ne samo da su Knindže komandovale tim zatvorom, već i da su imale bilo kakve veze sa zatvorenicima.
Nekadašnji načelnik SUP-a Knin je kazao da su zatvor formirali Ministarstvo pravde RSK i SUP Knin, te da je bio u isključivoj nadležnosti policije.
Drugi svedoci su potvrdili da su se zatvorenici hranili iz kuhinje i restorana na tvrđavi kao i svi drugi koji su boravili na tom području, kao i da su ličnu higijenu održavali u sanitarnom čvoru i kupatilu restorana i letnje pozornice.
