Raspad SFRJ doneo više štete nego koristi
Raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije doneo je zemljama naslednicama više štete nego koristi, pokazuje najnovije istraživanje agencije Galup u kojem je učestvovalo više od 1.000 ispitanika u celom regionu. Jugonostalgija je, kako se navodi, najveća u Srbiji i Bosni i Herceogovini.
Na pitanje da li je raspad SFRJ koristio ili naškodio njihovoj zemlji, velika većina Srba, 81 odsto, kaže da je bio štetan, dok samo četiri odsto veruje da je bio koristan, a osam odsto odgovara da ne zna.
Slična je situacija i u BiH, gde samo šest odsto smatra da je kraj Jugoslavije bio od koristi za tu zemlju, dok 77 odsto smatra da je bio štetan.
I dok je moguće da je negativno mišljenje Srba o raspadu bivše SFRJ izazvano osećajem da više nisu ključna nacija nekadašnje višenacionalne države, stanovište ispitanika u BiH moglo bi da bude objašnjeno lošim ekonomskim i vladinim rezultatima, ocenjuje se u studiji Galupa objavljenoj na sajtu agencije.
Crna Gora, uskoro članica NATO, manje je nostalgična, ali i tu samo 15 odsto ispitanika kaže da je raspad SFRJ bio dobar, dok 65 procenta veruje u njegove štetne posledice.
Kada je reč o Makedoniji, 12 odsto ispitanih kaže da im je raspad SFRJ koristio, 61 procenata da nije, dok skoro četvrtina Makedonaca kaže da ne zna odgovor.
Sa druge strane, na Kosovu, koje se u studiji zasebno pominje, čak tri četvrtine ispitanika (75 odsto) smatra da je raspad SFRJ bila dobra stvar, a samo 10 odsto da je bila loša.
Slično raspoloženje je i u Hrvatskoj, gde 55 odsto građana kaže da je raspad bio koristan, dok 23 kaže da je štetan. U Sloveniji je taj odnos 41 prema 45 odsto.
Anketa pokazuje i da predstavnici nacionalnih manjina više veruju u štetne posledice raspada SFRJ i navodi da Hrvati u Hrvatskoj više smatraju da je raspad doneo benefit nego oni Hrvati koji žive van nje.
Delimičan izuzetak su Srbi koji, gde god da žive, većinom veruju da je raspad naškodio njihovoj zemlji, navodi Galup.
Takođe različito mišljenje imaju građani zavisno od starosne dobi. Stariji od 55 godina više odgovaraju negativno o raspadu, od onih između 15 i 35 godina.
