Hrvati pred potpunim kolapsom - ima li spasa?
Hrvatska je suočena s još jednim paradoksom: uprkos jednoj od najviših stopa nezaposlenosti u EU, Hrvatsku ugrožava hronični nedostatak kvalifikovane radne snage, i to u skoro svim privrednim granama.
Nedostatak kvalitetne radne snage posebno pogađa turizam kao stratešku privrednu granu, a ovaj paradoks može se objasniti činjenicom da poslodavci u turizmu traže iskusne i stručne radnike, a oni su u velikom broju potražili bolju budućnost u zapadnim zemljama. Kako se procenjuje, prošle je godine u turizmu manjkalo 15.000 sezonskih radnika, a ove se godine taj broj povećao na 20.000.
U inostranstvo umesto na more
Direktor specijalizovane riječke agencije za zapošljavanje "Posao i karijera" Bojan Lukša potvrđuje da je broj raspoloživih radnika, takozvanih sezonaca, u unutrašnjosti Hrvatske, posebno u Slavoniji, poslednjih nekoliko godina u velikom padu. Manjak radnika, po njegovom mišljenju, direktna je posledica ulaska Hrvatske u EU jer radnici u potrazi za boljim radnim mestima napuštaju Hrvatsku, ali i negativnih demografskih trendova.
Pročitajte još:
* "Ma kakva EU, Hrvati ne mogu ni do Slovenije"!
Ulazak Hrvatske u EU onemogućio je i dolazak radnika iz susednih zemalja, posebno iz BiH, naročito u turizam i brodogradnju, što je u ranijim razdobljima bilo uobičajeno. BiH, podvlači Lukša, nije deo evropskog tržišta, a Hrvatska svojim radnim uslovima i visinom plata nije atraktivna radnicima iz drugih evropskih zemalja. Rešenje vidi u aktivnijoj demografskoj politici i dodatnoj edukaciji radnika.
Umaška Plava laguna, hotelska kompanija koja upravlja s više od 20.000 turističkih postelja, zapošljava oko 2.000 sezonskih radnika, a još uvek traži 200 njih za predstojeći špic sezone.
- Radnicima nudimo kvalitetne mogućnosti za sticanje veština i radnog iskustva. Radna mesta otvorena su u Poreču i Umagu, smeštaj i tri obroka dnevno su na trošak poslodavca, a uz sigurnu i redovnu platu obezbeđena je i stimulacija za rad u julu i avgustu - rekla je portparolka Eva De Zan Prusina, dodavši da o kvalitetu rada u Plavoj laguni najbolje govori činjenica da se veliki broj sezonskih radnika svake godine vraća.
Zapravo je reč o takozvanim stalnim sezoncima, radnicima sa stalnim ugovorom, kojima su radni staž i penzioni osiguranje plaćeni tokom cele godine, iako rade kraće od 12 meseci.
Uvoz radne snage?
Da li je rešenje u povećanju kvota za strane radnike? Hrvatska vlada očito misli da nije, jer ni ove godine kvote za strane radnike nisu povećane, premda je već prošla sezona pokazala da Hrvatska nema dovoljno radnika u turizmu. Povećanju kvota za strane radnike protivi se i predsednik Sindikata turizma i usluga Eduard Andrić, koji upozorava da je uvoz radne snage "najskuplje rešenje za poslodavca".
- Rešenje ovog problema je u povećanju plata i radničkih prava. Turizam je posebna delatnost u kojoj je dobar radnik nezamenjiv. Mnogi poslodavci u tom sektoru u nemogućnosti smanjenja drugih troškova i dalje pokušavaju da štede na radnicima i zapošljavaju isključivo sezonce, umesto da zaposle kvalitetne kadrove na neodređeno - komentariše Andrić za DW.
Slično razmišlja i Lukša, koji upozorava da one firme koje su imale dobru kadrovsku strategiju i ulagale u svoje zaposlene danas nemaju problema s radnom snagom, za razliku od onih koje tim pitanjima nisu posvećivale pažnju.
- Te firme danas se suočavaju s manjkom kvalitetne radne snage - ocenjuje Lukša i dodaje da je s višom platom danas lakše dobiti boljeg radnika, ali to više nije jedini uslov.
Kuvar zaposlen preko njegove agencije, recimo, ima platu od oko hiljadu evra, što nije preterano visoka plata, ali dnevno radi osam sati i organizacija rada je takva da radnici nisu preopterećeni, a imaju i besplatan smeštaj i hranu.
Plate zaostaju 17 odsto
Sindikalac Andrić, međutim, stavlja naglasak upravo na povećanje plata, tvrdeći da konobari prosečno primaju od 540 do 670 evra neto, kuvari od 470 do 670, a sobarice od 400 do 540 evra.
- Premda plate u turističkom sektoru zaostaju za prosekom plata u privredi za čak 17 odsto, poslodavci su nakon tri kruga mukotrpnih pregovora, na jedvite jade, pristali na povećanje od samo 1,7 odsto - ističe Andrić, koji upravo u mizernim platama vidi glavni razlog što je sve manje mladih zainteresovano za ugostiteljske škole.
- O tome svedoče poluprazni razredi u ugostiteljskim školama, jer mladi su svesni da u toj struci nemaju nikakvu perspektivu. Rad od nekoliko meseci ne obezbeđuje život od 12 meseci, a takvi radnici ne mogu da podižu kredite i razmišljaju o zasnivanju porodice. Zbog toga mladi u sve većem broju napuštaju Hrvatsku - navodi Andrić.
Ipak ističe i jedan pozitivan primer. Reč je o porečkom Valamaru, najvećoj turističkoj kompaniji u zemlji, za koju Andrić kaže da svoje radnike plaća daleko više od ostalih poslodavaca u turizmu.
Iz Valamara su precizirali da su njihove plate 29 posto više od proseka turističkog sektora i šest odsto više od hrvatskog proseka. Gotovo 65 odsto sezonskih radnika svake godine se vraća u Valamar, a udeo lokalnih radnika je čak 75 odsto. Radnici u Valamaru su stalni sezonci, koji rade minimalno devet meseci u godini, a imaju celogodišnji staž i prihode, uz garanciju posla sledeće tri godine. Poslodavac im pomaže u rešavanju kreditnih i drugih finansijskih potreba, a brine i o kvalitetnom smeštaju.
- Valamar je zato danas verovatno jedina firma u ovom sektoru koja nema problema s radnom snagom, dok će nekim drugim kompanijama proći sezona, a da neće uspeti da nađu potrebne radnike - zaključuje Andrić.
