Srbi bi mogli da kupe deo "Agrokora"
Dobro je što firme u Srbiji u vlasništvu hrvatskog "Agrokora" i dalje posluju bez problema, i da pored postojećih propisa nije potreban nikakav poseban koji bi se time bavio. Ali, suštinski o njihovoj sudbini će odlučivati vlasnik. A on sedi u Zagrebu, piše "Sputnjik".
"Agrokor" je u takvoj situaciji da mu je bankrot najizvesnija sudbina. Čemu u takvoj situaciji mogu da se nadaju firme u Srbiji u vlasništvu hrvatskog koncerna koje zapošljavaju 11.200 ljudi, od kojih je 9.000 u trgovinskom lancu "Merkator S"?
Dolaskom poverenika hrvatske vlade Ante Ramljaka na čelo "Agrokora", na osnovu posebno usvojenog zakona, kolokvijalno nazvanog "leks 'Agrokor'", stanje se donekle smirilo u iščekivanju da banke odobre 150 miliona evra novih kredita. Time bi, kako se računa, kompanija u narednih petnaest meseci bila pošteđena opasnosti od pokretanja stečaja.
- Srbija se nalazi u postupku pristupanja EU, a jedna od temeljnih njenih odrednica je poštovanje prava svojine, koliko god nam to u ovoj situaciji ne odgovara - kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić i dodaje:
Pročitajte još:
- A ne odgovara nam zato što je srpski deo "Agrokora" u boljoj poziciji nego što je veći njegov deo u Hrvatskoj i što postoji opasnost da izvlačenjem novca i na neke druge načine "Agrokor" u Hrvatskoj pokušava da reši pitanje nelikvidnosti na teret poslovanja, ili iz poslovanja, ili iz dobiti preduzeća u Srbiji.
- "Agrokor“, bez ikakvog ograničenja, može da raspolaže imovinom koja mu pripada. Grubo rečeno, to znači da državni zastupnik Ramljak može da donese odluku o prodaji delova kompanije ako misli da će to biti najefikasnije, tj. da na primer, proda "Frikom", što je legitimno ponašanje iz ugla "Agrokora" - kaže Savić i podseća da se u srpskoj javnosti već spekuliše da je za tu firmu zainteresovan vlasnik "Delte" Miroslav Mišković.
- Prodao bi "Frikom", dobio bi svež novac kojim bi mogao da isplati najurgentnije potrebe, odnosno da smanji problem nelikvidnosti "Agrokora". Imajući sve to u vidu, teško je reći šta država Srbija može da uradi u toj situaciji - objašnjava Savić.
Na pitanje da li deli mišljenje kreditne agencije Mudis da je uprkos svemu što se preduzima za spas "Agrokora" njegov bankrot neizbežan, Savić kaže da nema nikakvu dilemu da će ta kompanija, pre ili kasnije, bankrotirati.
- Nešto od njega će verovatno preživeti, ali dug je do te mere visok, obaveze su šest puta veće od imovine preduzeća, što je katastrofa i u ekonomskoj teoriji, a da ne govorimo praksi. To nikada ne može izaći na zelenu granu - kategoričan je profesor Ekonomskog fakulteta.
S druge strane, pravnik Branko Pavlović, zastupnik malih akcionara u više srpskih firmi tokom njihove privatizacije, kaže da bi odlično bilo da te firme kupi neko iz Srbije, posebno ukazujući na činjenicu da Srbija više nema nijedan domaći trgovački lanac. A bez domaće trgovine nema, napominje on, ni pravih mogućnosti za plasman domaćih proizvoda, posebno kada su u pitanju prerađivački kapaciteti.
