San od kamena Emira Kusturice
Ovo mesto godišnje poseti oko 350.000 turista iz celog sveta, koji mogu da probaju i sarajevske ćevape, ali i da prisustvuju liturgiji u crkvi posvećenoj Svetom knezu Lazaru
Od trenutka kada je saopštio da će na obali Drine sazidati ne kuću, ne bioskop i ne crkvu, već kompletan grad od kamena, i to tako što će arhitekturu preslikati iz romana srpskog nobelovca Ive Andrića, većina normalnog sveta je te 2010. za Emira Kusturicu pomislila da nije normalan.
Međutim, zahvaljujući viziji i tvrdoglavosti, grad iz mašte je sedam godina kasnije uveliko stvarnost koju godišnje poseti oko 350.000 turista iz svih krajeva sveta.
- I to je brojka do koje smo došli "odokativnom metodom", na osnovu broja prelaza granice na putu Višegrad-Užice. Andrićgrad je ne samo u potpunosti zaživeo, već je i prevazišao naša očekivanja kada je reč o posetama turista. Doduše, profesor se tu malo ljuti jer je njegova prvenstvena zamisao da to bude kulturni centar ovog dela Balkana - veli naš domaćin Ljubomir Jelisijević, tehnički savetnik Andrićevog instituta.
Reporteri "Vesti" obišli su Andrićgrad kako bi čitaocima preneli svoje utiske, ali i uputili šta nikako ne bi trebalo da propuste u slučaju da im je Višegrad ovogodišnja turistička destinacija.
- U arhitektonskom smislu, sve zgrade su završene, a uskoro bi trebalo da se započne uređenje unutrašnjosti pozorišta, ali i raspiše konkurs za prvu generaciju studenata Fakulteta lepih umetnosti. Zaista svi očekujemo mnogo, jer je zamisao da okupi mlade, talentovane ljude iz cele bivše Jugoslavije, a svaki će dobiti priliku da bude novi Kusturica, novi Zoran Radmilović.... - priča Jelisijević.
U kasno aprilsko popodne Kamengrad vrvi kao u košnici. Čini se, podjednako je i meštana i stranaca. Ovi drugi se prepoznaju na kilometar, po oduševljenom zagledanju kako u arhitekturu, tako i izloge: od knjižare koja je ujedno i vinski salon, preko zlatare, suvernirnice, pa do "konkretnog": luksuznih restorana ili tradicionalne kuhinje, buregdžinice i nezaobilaznih ćevapa "upola s lukom" u Kasabi. Za ćevape u Andrićgradu se tvrdi da su "original sarajevski".
- U pitanju je zaista recept po kome se ovi ćevapi prave i u Sarajevu, a uglavnom je najveća gužva vikendom, tada pomisliš da nisi kod kuće, već negde vani, ništa ne razumeš - vele kroz smeh u ćevabdžinici Kasaba.
Za strance, ovo jelo je nezaobilazan deo Orijenta, a za "domaće" uglavnom znatiželja jesu li zaista kao u Želje ili kod Ferhatovića.
Od ćuprije do venčanja na brodu
Nepunih pedesetak metara dalje od crkve, uz obalu Andrićgrada, uparkirana je i brodica kojom je, između ostalog, moguće obići čuveni most o kome je Andrić pisao u romanu "Na Drini ćuprija".
- Nudimo kompletan obilazak ovog dela Drine. U pola sata vožnje vidi se sve, od mosta, Kule Kraljevića Marka, preko rodne kuće našeg nobelovca. Uz strance, najviše je naših iz dijaspore i to uglavnom iz Australije i skandinavskih zemalja. Dođu u Andrićgrad i ne mogu da veruju da je nekome uspelo da ni iz čega napravi nešto ovako monumentalno - priča Igor Vuković, vlasnik ovog brodića.
Objašnjava da je leti najviše posla, ali i da je tada najviše zahteva mladih bračnih parova koji posle, crkvenog venčanja, svoju vezu žele da ozakone i uz matičara, ali na romantičan način, ploveći rekom.
- Posle obreda u crkvi u Andrićgradu, u bračnu luku zvanično uplovljavaju i na brodu. Uglavnom su to naši ljudi iz Australije - veli ovaj brodar.
- Recept smo kupili, a somune svakodnevno dovozimo iz Sarajeva, pa izvolite, poredite - adut je zaposlenih u ovom lokalu.
Kada kročite u Andrićgrad i pogledate ispred sebe, ugledaćete krst na oltaru i ulaz u crkvu, repliku svetinje iz manastira Visoki Dečani.
Protojerej Dragan Vukotić, jedan od sveštenika ove bogomolje posvećene Svetom caru Lazaru, kaže da je to urađeno namerno i da je "ideja potekla od profesora Kusturice".
Prenoćište 20 evra
U Andrićgradu "useljenje" čeka i luksuzni hotel. Međutim, i sada je moguće tamo odsesti, jer turistički kompleks koji se nalazi na samom ulazu, raspolaže sa 65 soba i osam apartmana, a noćenje je od 15 do 20 evra po osobi. Sobe su sa klima uređajima, svaka ima kupatilo kao i besplatni bežični internet.
- Narod je zaista prihvatio ovu crkvu, a sve više dolaze i sa strane da bi prisustvovali večernjim liturgijama. Istovremeno, samo od početka ove godine imali smo oko 30-tak venčanja i isto toliko krštenja. Posebno raduje što se sve više naših iz dijaspore odlučuje da baš na ovom mestu izgovore sudbonosno "da" ili krste decu - veli otac Dragan.
Osveštana 2015. godine, crkva još treba da se oslika, a planovi su da se sagrade zvonara i parohijski dom.
- Zahvaljujući prilozima vernika, od tri nabavljena zvona, deo je već otplaćen, a ideja profesora Kusturice je da se za oslikavanje angažuju ruski umetnici - kaže sveštenik.
Šta je Monika poželela
U moru turista, teško je prepoznati i one poznate. Samo dan ili dva pre naše posete, u ovom Institutu je održan naučni skup "Stranice istorije srpsko-ruskih odnosa u 19. i 20. veku", na kome su, između ostalih, učestvovali dr Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka i gostujući profesor Moskovskog državnog univerziteta "M. V. Lomonosov", dr Andrej L. Šemjakin, naučni savetnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, prof. dr Jaroslav Višnjakov...
-Ne prođe dan, a da se Andrićgradom ne prošeta neka slavna ličnost - kroz smeh komentariše Jelisijević našu zbunjenost ovako zvučnim imenima iz sveta nauke.
Ipak, kulturno je "prečuo" naše pitanje da li je Monika Beluči imala neke posebne zahteve dok je snimala film "Na mlečnom putu".
- To, ipak, morate da pitati nju - smeje se naš domaćin.
