Lutalice u sobama Titove vile
Bugojno je, nakon rezidencija u Beogradu i na Brionima, bilo mesto gde je doživotni predsednik Jugoslavije Josip Broz proveo najviše vremena, odlazeći u lov i primajući zvaničnike, umetnike, sportiste, piše Al Džazira. Danas na ruševinama njegove nekada raskošne vile stoji grafit "Bugojno danas".
Od balkona na kojem ga je, kako se sećaju stariji Bugojanci, tokom boravka tu 70-ih godina prošlog veka, uvek ujutro čekalo novo izdanje "Oslobođenja" i kafa, a odakle se pružao pogled na ovaj grad u srednjoj Bosni, sada je ostala samo betonska konstrukcija. Vila Gorica zapaljena je u poslednjem ratu, Titove stvari i mnoge vrednosti uništene ili prodate na pijacama i na internetu. U ruševinama vile, nekada pune života, sada se baškare psi lutalice.
- Prava slika Bugojna danas, kao što govori grafit na zidu - kaže Viktor Dundović, profesor u bugojanskoj gimnaziji i predsednik Društva "Tito". Za Tita je prvobitno 1972. godine izgrađena velika vila na Koprivnici, gde je išao u lov, a zbog velike nadmorske visine, koja mu nije odgovarala, izgrađena je Gorica.
Hajde kući, kad te molimo
Vila Koprivnica služila je Titu kada je išao u lov. U garaži je bila izložena lada niva, terenac napravljen specijalno za Tita, poklon tadašnjeg sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva.
- Obično je bio tu u novembru u lovu, a policija i vojska osiguravali su područje i smrzavali se po šumama. Priča se da su oni zbog zime pevali "Druže Tito, mi te volimo, hajde kući, kad te molimo" - govori Obrad Kisić.
- On je voleo ovde da dođe jer je sam tvrdio da nigde tako dobro ne jede i ne spava kao u Bugojnu. Tu je dolazilo i mnogo državnika, jedan od njih bio je i libijski vođa Muamer Gadafi te finski predsednik Urho Kekonen - ističe Dundović, nekadašnji vodič u muzeju "Tito u našem kraju", napravljenom u vili nakon njegove smrti. U Gorici je nekada bio i bazen, za koji se donosilo lekovito blato iz Igala.
- Gadafi je šetao ulicama Bugojna s tadašnjim političarima i hteo je sesti u gradsku kafanu. Tu je ušao bez ikakvog protokola. Šefa sale nakon toga su pitali šta je pričao s Gadafijem, a on je odgovorio da mu je rekao samo bujrum - priča novinar Obrad Kisić.
Tito je prvi put došao u Bugojno neplanirano, stigavši iz Jajca, gde je bio na obeležavanju godišnjice AVNOJ-a 1968. godine. Razvoj ovog grada posle Drugog svetskog rata desio se zahvaljujući Titu. Bugojno je, objašnjavaju meštani, bilo među deset gradova bivše Jugoslavije po visini bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika. Taj razvoj počinje kada je Tito 1950. godine odlučio da se vojna fabrika "Slavko Rodić" napravi upravo u tom gradu.
- Tu su se proizvodile pešadijske mine. Kada je bio rat između Iraka i Irana, kupovali su i jedni i drugi. Jedna delegacija čekala se na aerodromu u Beogradu, druga u Dubrovniku, pa delegacija Iraka uđe na jednu kapiju, a Irana na drugu. Ta vojna fabrika je za dvadesetak godina narasla na broj radnika od 7.000 - ističu.
Danas je teško uraditi nešto da se vile obnove i pokrene razvoj turizma, zbog nerešenih imovinskih odnosa. Vile su pre rata bile u vlasništvu savezne vlade SFRJ i vlade Bosne i Hercegovine. Ta imovina se, kaže načelnik Bugojna Hasan Ajkunić, i dalje vodi prema Srednjobosanskom kantonu, čiji je "gazda" i dalje Federacija BiH. Žuri im se, jer su strani investitori počeli da se zanimaju za Titove vile. Predloženo je i da se tu napravi muzej s hotelskim smeštajem.
- Mi pokušavamo to da vratimo na opštinu i šumsko-privredno preduzeće Imali smo delegacije iz Austrije, koje su bile pre 90-ih godina ovde. Bili su i predstavnici Katara i Švajcarske, koji su hteli da se tu napravi lovni turizam visokih standarda, nešto najsavremenije - zaključuje načelnik Ajkunić, a Bugojanci dodaju: Titove vile su odraz naše realnosti danas i onoga kako se nekada živelo.
