Ustaški upravnik radio za Partiju
Iseljena kuća Srbina Đure Trivunčića u Jasenovcu bila je jedna od onih koje je ustaška komanda odabrala 1942. godine da bi u njoj otvorila bolnicu za svoje jedinice.
Tu ustašku bolnicu, kako je tek nedavno obelodanjeno putem Jutarnjeg lista, decenijama je od zaborava, kao jedini sačuvani spomenik ratnim zločinima, čuvala baka Ljuba Božičić, udovica Gojka Klincova.
U kući Trivunčića nalazile su se sobe za smeštaj pacijenata, ustaša i meštana Hrvata, kao i operaciona sala, a u kućama braće Neđeljka i Gojka Klincova ambulanta, rendgen, zubarska ordinacija, laboratorija i skladište.
Štala sa Davidovom zvezdom, u kojoj je Gojko posle rata radio kao kovač, koristila se kao apoteka. U dvorišnom štaglju, daleko od ulice, bili su smešteni zatočeni lekari Jevreji, koji su radili u bolnici.
Potresna je priča o upravniku ustaške bolnice dr Marinu Jurčevu. On je u logor došao 1942. kao robijaš, sledeće godine je oslobođen, ali se vratio u Jasenovac kao ustaški kapetan i upravnik.
Sve do septembra 1943. sarađivao je s partizanima, odnosno logorskom partijskom organizacijom. Bio je i uključen u pripreme logoraša za oružani proboj iz Jasenovca. Pripreme za akciju su otkrivene i Jurčev je 21. septembra 1944, zajedno s ostalim organizatorima, javno obešen u logoru. U ustaškoj odmazdi su stradali i njegova supruga Marija Jurčev i dr Ivan Belušić.
Smrt umesto plate
Ustaška bolnica u Jasenovcu je imala 46 radnika, a u njoj je ubijeno 38 ljudi iz redova osoblja. Doktori, sestre i ostali bili su pošteđeni fizičkog posla i ostalih strahota logora, osobito zalaganjem dr Jurčeva i dr Belušića, ali su živeli i radili u velikom strahu i neizvesnosti. Neki su na kraju i pogubljeni na okrutan način.
Belušić je bio mobilisan kao student medicine, i u činu ustaškog natporučnika raspoređen je na službu u ustašku bolnicu u Jasenovcu. I on je bio povezan s partizanima. Pošto su svi otkriveni, samo je dr Mile Bošković izbegao vešanje jer je na lični zahtev ubijen iz pištolja. Upucao ga je lično tadašnji komandant logora Dinko Šakić. Kada je Šakić 1998. doveden u Hrvatsku iz Argentine, na suđenju mu je to ubistvo i dokazano.
Bolnica u Jasenovcu je zatvorena u aprilu 1945. godine. Tadašnji upravnik dr Ivo Fabijanac potrpao je u kamion sve preostalo osoblje i s njima krenuo u povlačenje preko Siska prema Zagrebu. Time je stvorio pokretnu bolnicu koja je usput lečila ranjene ustaše.
Pročitajte još:
* Baka Ljuba čuva ustašku bolnicu
* Hrvatska vlada gleda kroz prste ustašama
* Vučić: Kolika bi cifra ubijenih Srba zadovoljila potrebe Hrvatske?
* Amerikanci u šoku: U ovoj zemlji slave ustaše i negiraju holokaust!
Među lekarima i drugim osobljem, prema svedočanstvu preživelog logoraša Jakoba Danona, bili su: on i njegov otac Šalamon Danon, dr Rudolf Lipkovic, dr Dragutin Kon, dr Zora Faist, dr Pavle Špitcer, dr Ivo Jonjić, farmaceut Joža Šenauer, Ješua - Buki Salom, Jozef Finci, Maminko Altarac, Stanko Repac, Margita First, Giordana Mandić, Vidojka Vuković i još sedmoro logoraša. Ustaše su pred partizanima uništavali sve iza sebe, ali tu zgradu nisu minirali. Izgoreo joj je samo krov.
Dan pre ulaska partizanskih jedinica u Zagreb, 7. maja 1945, zajedno s drugim bolničkim osobljem i ranjenicima ova pokretna ustaška bolnica je upućena vozom Crvenog krsta prema Mariboru. Nedaleko od slovenačkog grada, voz su zaustavili partizani, i svi su putnici, zajedno sa logorašima, zatvoreni u logor. Na sreću, Gordana Mandić je iz tog logora uspela da se izvuče i obavesti Komandu Maribora da oni nisu ustaše, pa su jasenovački logoraši iz ustaške bolnice pušteni na slobodu.
