Odluka EU "zavadila" Hrvate i Slovence
Primena Uredbe EP o sistemskoj kontroli spoljnih granica šengenskog prostora preti da pogorša ionako veoma loše odnose Hrvatske i Slovenije.
Dok zvanični Zagreb traži hitno rešenje tog problema, koji je proteklog vikenda stvorio ogromne gužve na graničnim prelazima između dveju država, iz Ljubljane poručuju da bilateralnih pregovora o pitanju granice sa Hrvatskom neće biti.
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović pisala je zvaničnicima EU zahtevajući pronalaženje hitnog rešenja višesatnih čekanja na graničnim prelazima između Hrvatske i Slovenije tokom proteklih uskršnjih praznika.
Ona je primetila da je situacija dovedena do apsurda i da su građani Hrvatske u EU ulazili lakše i brže pre nego što je ta zemlja postala članica Unije.
Tim povodom se oglasio i premijer Andrej Plenković, koji je na sednici vlade najavio da će Hrvatska iskoristiti, kako je rekao, sva moguća sredstva kako bi rešila problem gužvi na graničnim prelazima i poručio da je stroga primena evropske uredbe o sistemskoj kontroli granica za Hrvatsku "neodrživa".
- Za Hrvatsku, zemlju koja se priprema za Šengen i želi da dâ svoj doprinos u borbi protiv terorizma, jednostavno je neodrživo ovako sprovođenje Uredbe na granici s članicama EU, čija je članica i Hrvatska - rekao je premijer posebno apostrofirajući kakve posledice će to imati na turizam te zemlje.
- Nema i neće biti bilateralnih pregovora o pitanju granica s Hrvatskom. Samo posle odluke Arbitražnog suda sa Hrvatskom se može pregovarati bilateralno, ali isključivo o sprovođenju te odluke - rekao je predsednik slovenačkog parlamenta Milan Brglez.
Takav stav je, međutim, isključiv i suprotan tvrdnji Hrvatske da posle izlaska iz arbitraže želi bilateralno sa Slovenijom da rešava pitanje razgraničenja.
Berglez je za regionalnu N1 televiziju, na konstataciju da je ovih dana otvoren problem i ogromnih gužvi na graničnim prelazima dveju zemalja, kazao da je Hrvatska kandidat za Šengen i u drugačijem je položaju od Slovenije.
- Pravila su određena, čini mi se da bi celo zakonodavstvo trebalo bolje prilagoditi. Reč je o sigurnosnom pitanju koje EU pokušava da reši. Ni to se neće moći bilateralno rešiti. EU mora naći trajno rešenje - rekao je Berglez, koji smatra da EUi njene institucije uvođenjem sistemskih mera kontrole samo traže način za bolje obezbeđenje granice.
Bivši šef slovenačke diplomatije Dimitrije Rupel smatra da je šengenska granica vrednost koju treba čuvati, a što se tiče dugih čekanja na granici, on misli da se radi o nesposobnosti onih koji organiziraju protok na prelazima.
Rupel, naime, smatra da je u pitanju tehnički problem i da Šengen nije upitan.
- Slovenačka vlada napravila je niz grešaka već 2015. kada je popustila, pustila da prolaze hiljade i hiljade ljudi bez kontrole i pregleda. Šengen treba čuvati, sad jedno važno pitanje za našu vlast je da li je ona zainteresovana da Hrvatska čim pre uđe u šengensku zonu - rekao je Rupel za regionalnu televiziju N1.
A na pitanje da li je slovenačka vlast zainteresovana, Rupel kaže:
Pročitajte još:
* Hrvati traže sezonce u komšiluku, plata do 2.000 evra
* Oglasio se i Nikolić: Hrvatska ne želi dobre odnose sa Srbijom
- S jedne strane je interes, a s druge ima ljudi koji misle da iskoriste podršku Hrvatskoj da se nešto kompenzuje.
Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Slovenije Karla Erjaveca, koji je nedavno Hrvatsku upozorio, poručivši joj: "Videćete kad počne sezona", Rupel kaže da Erjavec "priča puno, često i previše", ali da aktuelne gužve na granici nemaju veze sa tom izjavom.
- Mislim da će se u slovenačkim vladajućim krugovima postaviti pitanje kako reagovati kada dođe do odluke o arbitraži u Hagu. Neki po mom mišljenju naivno očekuju da će odluka ugoditi slovenačkom stavu. Nisam siguran da će se to dogoditi. S druge strane sam nesrećan jer čujem da Hrvatska neće poštivati odluku arbitraže - rekao je Rupel.
Upitan zašto bilateralni dijalog Slovenije i Hrvatske ne uspeva već dve decenije, Rupel kaže:
- Šta ja znam... U istoriji, Slovenci i Hrvati su bili tesno vezani jedni za druge i mnogi Slovenci još danas vide Hrvate kao jedan neophodni dio nekog nacionalnog projekta i teško im je da razumeju Hrvatsku kao nezavisnu državu.
Rupel je primetio da Hrvatska nema nikakav interes da razvija loše odnose sa Slovenijom i obrnuto, te da bi dve zemlje trebalo da razvijaju odnose kakve imaju skandinavske zemlje.
Rupel ne veruje i da su dvojica premijera, Miro Cerar i Andrej Plenković, sposobni da reše te probleme.
- Nisam siguran da će njih dvojica biti sposobni nešto da reše. Postavlja se pitanje verodostojnosti. Potpisali smo mnoge sporazume koji se na kraju nisu primenili. Što pre moramo prevazići ove situacije - zaključio je Rupel.
Odnose Slovenije i Hrvatske komentarisao je i profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović, koji kaže da su ti odnosi oduvek bili "jako zatebnuti", što je, kaže, paradoksalno jer te dve zemlje nikada nisu ratovale i obe su u Evropskoj uniji.
- Očekivalo se da problema na granici neće biti. A sada imamo najveće kolone koje ja pamtim u životu, a imamo i žicu i idemo prema sve gorim i gorim odnosima, umesto da budemo u što boljim - rekao je Jović.
Smatra da Slovenija neće pristati na bilo kakav razgovor, dok se Hrvatska ne vrati u arbitražu, a Hrvatska s druge strane to neće hteti.
Zato će, kaže Jović, Plenković morati da pokaže da li je on zaista za premijera.
- Javnost može razumeti da on nije privrednik i da oko Agrokora nije mogao mnogo da učini, ali teško da može razumeti, da kao neko ko je bio evroparlamentarac, ne može rešiti stvari sa Briselom. Ukoliko u tome ne uspe, izgledaće slab i neodlučan - zaključio je Jović, inače, bivši savetnik bivšeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića.
