Slovenci diplomatski gaze Hrvatsku, a Plenković im ne može baš ništa
"To nije samo bilateralni problem nego i problem koji utiče na celu Evropsku uniju i u tom duhu je Evropska komisija predložila da posreduje između dve strane. To je puno važnije pitanje nego što puno ljudi u Sloveniji i Hrvatskoj misle", rekao je u Briselu predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pre razgovora sa slovenskim predsednikom Borutom Pahorom.
Potonji je došao u Brisel kako bi s najmoćnijim čovekom institucija Evropske unije razgovarao o hrvatsko-slovenskom graničnom sporu odnosno odbijanju Hrvatske da prihvati arbitražnu presudu o razgraničenju između dve države i dogovori se sa Slovenijom o implementaciji.
- Nerešena granična pitanja Slovenije i Hrvatske utieču na perspektivu balkanskih zemalja kad je u pitanju članstvo u EU. Granična pitanja moraju se rešiti ranije - rekao je Juncker i dodao da bi arbitražnu presudu trebalo poštovati.
Pahorov put u Brisel pretvorio se u još jedan pokazatelj da Slovenija sukob s Hrvatskom oko arbitraže mnogo bolje prezentira na evropskom nivou, te da je slovenski diplomatski, ali i PR rad superiorniji po ovom pitanju, navodi "Index.hr".
Pročitajte još:
* Ultimatum hrvatskog pukovnika Sloveniji: Regate će biti ili...
* Ističe ultimatum vlastima u Hrvatskoj, da li će veterani krenuti na Piranski zaliv?
Hrvatsko ignorisanje arbitražne presude postalo je problem za Evropsku uniju
Junker je pak jasno i glasno artikulirao sličan stav kakav je objavio jedan nemački list u svojoj analizi hrvatsko-slovenskog graničnog spora pred kraj prošle godine, upozoravajući pomalo dramatično da je ''svađa Hrvatske i Slovenije bizarna, ali da može da dovede do uništenja Evropske unije''. Ključni je problem za EU to što Hrvatska svojim nepriznavanjem arbitraže možda i nepovratno kompromitira ovaj mehanizam kojim bi se inače mogli rešiti i brojni drugi granični sporovi u regiji. Nakon odbijanja Zagreba da prihvati arbitražnu presudu, sve zemlje Zapadnog Balkana mogu ubuduće učiniti nešto slično, pozivajući se na hrvatski primer, a sve zajedno bi rezultiralo potpunom blokadom pristupa zemalja regije Uniji.
Zbog toga je za Brisel implementacija arbitraže važna, što Slovenija očito izvrsno diplomatski koristi. Slovenija ima i još jednu značajnu taktičku prednost u odnosu na Hrvatsku, a to je što ona potpunim prihvaćanjem arbitražne presude - koja i nije toliko u njenu korist - nudi konačno rešenje višedecenijske komšijske svađe, dok Hrvatska nudi tek bilateralne razgovore, dakle nastavak svima iritantne sapunice.
Slovenija prihvatanjem arbitraže celu priču spretno podiže i na evropski te nivo poštovanja međunarodnog prava i ugovora, čime slovenski dužnosnici dobivaju i savršen izgovor da putuju po Evropi i lobiraju kod drugih vlada za svoju poziciju. Hrvatska sebi ipak stavom, da je reč o bilateralnom pitanju dve države, automatski ukida tu mogućnost te sama sebe gura u izolaciju, pa onda i nije iznenađujuće što je premijer Andrej Plenković koristio skupštinu UN-a da bi držao govor o graničnom sporu, s obzirom na to da mu službeni hrvatski stav de facto onemogućava drugačije diplomatsko delovanje.
Slovenski dužnosnici pišu komentare u evropskim medijima, hrvatski ne
Kako trenutno stvari stoje, Pahor (i ostatak slovenskog državnog vrha) može otputovati u Brisel ili bilo koji drugi glavni grad članice EU i tražiti podršku za implementaciju arbitraže, dok su Plenkoviću zavezane ruke službenim stavom da arbitražna presuda ne postoji i da se nikoga ne tiče. U takvoj konstelaciji Slovenija izgleda kao članica Unije koja se ponaša konstruktivno i poštuje međunarodnu presudu, dok Hrvatska dodatno potvrđuje svoju reputaciju problematične članice posvađane sa svim komšijama.
Slovenija je nadmoćnija i u javnoj diplomatiji oko ove teme, čega je reprezentativan gostujući komentar predsednika slovenskog parlamenta Milana Brgleza objavljen letos u nemačkom "Die Weltu". U tekstu pod naslovom Granice: pravo ili prisila?, Brglez je objasnio slovensku poziciju u vezi s arbitražom o razgraničenju između Hrvatske i Slovenije, naglasivši važnost pravnog načela obveze poštovanja ugovora koje vredi kako u europskom pravu tako i u nacionalnim pravima država članica EU. To je bio izvrstan način da se pridobije nemačku javnost na svoju stranu, s obzirom na njemački mentalitet u kojemu je poštovanje potpisanih ugovora i pravila jedna od najvećih vrednosti.
Brglezov je komentar vrhunski konstruiran tekst, koji lukavo Sloveniju predstavlja kao žrtvu hrvatske ucene, iako je istorija hrvatskog pristupanja Evropskoj uniji ključno obeležena baš ucenama Slovenije. Hrvatsku se predstavlja i kao državu kojoj nije stalo do međunarodnog prava i vladavine zakona, što se izvrsno uklapa u određene klišeje o Hrvatskoj u EU. Nažalost, s hrvatske strane nije bilo odgovora. "Die Welt" bi nesumnjivo rado objavio, primerice, odgovor predsednika sabora Gordana Jandrokovića, ali čini se da je to bilo previše posla za bivšeg hrvatskog ministra spoljnih poslova.
Službeni stav Zagreba blokira delovanje hrvatske diplomatije
Kako je u komentaru konstatirao vodeći švajcarski list "Neue Zürcher Zeitung", Hrvatska se svojim stavom oko nepriznavanja arbitraže ukopava i izolira. Slovenska diplomatija to izvrsno koristi, a hrvatskoj - kakva god bila - već je u startu blokirano delovanje, jer nikoga više ne zanima dve godine stara priča o slovenskim malverzacijama tokom arbitražnog procesa, nego ono što je sada aktuelno, a to je postojeća arbitražna presuda.
Stog, nažalost, ne treba očekivati kako će hrvatska diplomatija uskoro moći poentirati u odnosu na slovensku oko ove teme, jer se temom zapravo i ne sme baviti. Dok Slovenija skuplja podršku, Hrvatska ponavlja da za nju arbitraža ne postoji, tvrdoglavo ignorirajući političku realnost isključivo na vlastitu štetu, piše "Index.hr".
