Katolički sveci - 11 tačaka protiv Alojzija Stepinca (2): Hrvatski kardinal pao na svim ispitima
Srpska pravoslavna crkva je 1998. godine donela odluku da Srbina iz Hercegovine, Vukašina Mandrapu, proglasi za sveca. On je bio mučenička žrtva ustaškog najbrutalnijeg i najozloglašenijeg logora za istrebljenje Jasenovac, koji je označen kao jedan od najgorih logora za istrebljenje u Drugom svetskom ratu. Nad Mandrapom je izvršena sadistička tortura, nakon koje je brutalno komadan i bestijalno umoren u Jasenovcu, piše istoričar dr Dario Vidojković, portparol Međunarodne ekspertske grupa GH7 - Stop revizionizmu.
Uvreda za prave vernike
Ove žrtve i spasioce, koji su rizikovali svoje živote, srpska pravoslavna nomenklatura, ali i katolička, na bazi univerzalnih moralno-etičkih principa beatifikovala je, odnosno proglasila svecima sa punim pravom. Do sada, nijedna ličnost iz Drugog svetskog rata koja je bila zločinac, dželat i krvnik ili saučesnik sa drugima u činjenju najstrašnijih masovnih zločina protiv čovečnosti - nije doživela beatifikaciju ili kanonizaciju. Kanonizacija Stepinca bila bi time jedan vrlo opasan presedan.
Kada se postavlja pitanje proglašenja nekoga za sveca, moramo se zapitati, po čemu je on to zaslužio? U čemu je razlika između jedne Edit Štajn i Ruperta Majera, biskupa grofa Fon Galena, Vukašina Mandrape na jednoj strani, i Alojzija Stepinca na drugoj?
Ove gorepomenute ličnosti su sa punim pravom proglašene ili za svece ili blaženima Katoličke crkve ili Srpske pravoslavne crkve, kao moralni uzori, koji su se u tamnim vremenima ljudske civilizacije hrabro i nesebično suprotstavili pošasti nacizma i ustaštva u najcrnjem vremenu sunovrata ljudske civilizacije tokom Trećeg rajha i NDH, u Drugom svetskom ratu pružali otpor i digli svoj glas protiv nacističkog i ustaškog terora.
Katolički sveci - 11 tačaka protiv Alojzija Stepinca:
Znao za sva zverstva
Zato najpre treba postaviti sledeća pitanja: Da li je Alojzije Stepinac rizikovao svoj život i svoj položaj za spasavanje žrtava? Da li je i kada digao javno i oštro svoj glas protiv ustaškog bestijalnog progona i sprovođenja genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima? Da li je za to bio hapšen, proganjan, da li je bio zatočen u nekom od strašnih ustaških ili nemačkih koncentracionih logora, ili bio lično podvrgnut mučenju?
Na sva ova pitanja moramo jasno reći, ne! A da je znao za ustaška zverstva, znao je. Stepinac je bio upoznat sa svim ustaškim zločinima jer su se javno dešavala. Istina, izneo je i kritike zbog načina nasilne deportacije Srba i Jevreja, ali samo je kritikovao način, ali ne i ciljeve tih deportacija, u čemu je iskazan svojevrstan cinizam same opservacije! Dakle, te ciljeve, koji su se svodili na progon i pokolj Srba, Jevreja i Roma je time odobravao, nešto što jedan biskup Galen ne bi nikad učinio.
Vatikan kanonizovao bivšu Jevrejku
Edit Štajn, Jevrejka koja je 1922. godine prešla u katoličanstvo i koja se zamonašila, obratila se već 1933. godine, nedugo nakon što će Hitler preuzeti vlast i odmah početi sa svojim antisemitskim programom, pismom tadašnjem Papi Piju Jedanaestom sa molbom da javno protestuje protiv nacističkog progona Jevreja. Naime, Štajnova je pisala, da se svi oni koji su verni i odani crkvi, i koji otvorenih očiju posmatraju prilike u Nemačkoj, boje najgoreg za ugled Crkve, ako se nastavi sa ćutanjem. Edit Štajn je kasnije bila primorana da napusti nacističku Nemačku i nastanila se u Holandiji, gde ju je Gestapo 1942. godine uhapsio. Tada je deportovana u koncentracioni logor u Aušvicu, gde je početkom avgusta iste godine umorena u gasnoj komori, zajedno sa svojom sestrom. Edit je odbijala u ranijim prilikama da sebe spase (pošto je trebalo da ostavi samu svoju sestru), i još 1939. godine u svom testamentu je napisala da je spremna radi krsta da pogine na sve moguće načine. Tako je htela odlučno, i posvećena Bogu i svojoj veri, da podeli sudbinu jevrejskog naroda, kome je pripadala. Od 1998. godine Vatikan je Editu Štajn proglasio svetiteljkom Katoličke crkve i mučenicom vere.
Heroji među evangelistima
Bilo je primera herojstva vere u Drugom svetskom ratu i na strani Evangelističke crkve. Samo ćemo spomenuti teologa Ditriha Bonhefera, koga su ubili nacisti u zatvoru, i teologa Martina Nimelera, koji je takođe bio u koncentarionom logoru u Saksenhauzenu. Obojica su se hrabro suprotstavili nacistima i nacističkoj ideologiji.
