Propast tajkuna: Tuđman mu dao da "stvori" novu Hrvatsku, a on...
"Još mogu doprinositi. Ako ne, hraniću golubove ili se zabavljati s unucima. Morate da razumete da ja želim da mi budemo najbolji. Ako to Agrokor ne bude bio, bolje je da odem", rekao je Ivica Todorić 2015. slovenskim novinarima tokom jednog od retkih intervjua, a tad mu je bio povod preuzimanje Merkatora.
Novinari su ga tad pitali je li ga strah Agrokorovih dugova pre nego što legne na počinak, a on im je rekao:
- Ne, nije. Nemamo velikih dugova. Bolje je pitanje kolika vam je imovina. Još ćete da vidite šta će sve iz toga izrasti. Stvaramo dodanu vrednost uprkos ogromnim troškovima jer živimo u okruženju u kojem su oni visoki.
Tuđmanovi tajkuni
Ivica Todorić zadnji je u plejadi Tuđmanovih tajkuna. Čini se da je prvi hrvatski predsednik, slušajući eho popularne francuske poslovice iz 1930-ih, o tome kako Francuskom vlada 200 porodica, pomislio kako bi nešto što je dobro za Francusku moglo biti dobro i za Hrvatsku. Nije uočio bitnu razliku.
Pročitajte još:
* Rusi pobedili: Todorić oteran sa čela Agrokora?
U Francuskoj je 200 porodica vladalo zemljom posle vekova dokazivanja, oni su počinjali od nule, pa izdržali iskušenja vremena dok se nisu učvrstili kao ekonomska aristokratija. U Hrvatskoj je to plemstvo trebalo da bude postavljeno odozgo, aktom vlasti, nametnuto. Zato je većina "tajkuna" brzo otpala. Neki su otpustili ljude, prodali imovinu i zadržali novac, drugi su prodali darovano bogatstvo, treći ogrezli u kriminalu pa emigrirali...
Ali, Ivica Todorić je ostao, jačao i razvijao se. Zašto? Zato što on nije bio "skorojević", biljka bez korenja, nego izdanak stare preduzetničke imotske porodice. Poput Luke Rajića, koji je počeo kao vozač kamiona, ili Jamba, koji je osamdesetih skupo prodavao kravice na stočnoj pijaci u Zadvarju, jeftino kupljene u Sarajevu ili Trebinju, Todorić je krenuo sa zemlje i ostao na zemlji. Postigao je puno nespornih uspeha.
- U regiji smo restrukturirali oko 300 kompanija. Kad bi to svaka država mogla! Polovinu od 35 preduzeća koje su udružene u Konzum preuzeo sam pod pritiskom sindikata, i to pred stečajem, a ponovo smo ih razvili. Da ja sad deo svog kapitala prodam, na primer Jamnice, i kupim nešto novo, ja stvaram opet budućnost.
Posebni zakoni za Todorića
Drugi razlog ove poslovne eksplozije bila je silovita podrška države. Milionski podsticaji, tolerisanje poreznih kašnjenja, izdavanje dozvola, brzo menjanje propisa, iskorištavanje dobavljača, otezanje s plaćanjem, muke oko položaja robe na policama..., sve su to bile poznate rak rane sastava u koji se niko nije usudio da tekne. Todorić je kupio Belje za jednu kunu, a u dve godine od države dobio 100 milijuna kuna podsticaja. Čuveni Kulmerovi, a sad Todorićevi dvori u Parku prirode Medvednica dobili su građevinsku dozvolu za hotel.
- Ja ne patim od luksuza niti stignem da uživam u njemu. Ali, imam bogate i uticajne prijatelje koji me primaju u svojim domovima, pa ako me neko ugosti u dvorcu u Francuskoj, gde bih ja njemu u Hrvatskoj uzvratio? Moram imati infrastrukturu - objašnjavao je Jutarnjem listu Todorić.
Čak su doneseni i posebni zakoni za Todorića. Ovo, naime, nije prvi Lex Agrokor. Naime, Sojara Zadar (naravno, u vlasništvu Agrokora) sredinom devedesetih kupila je više desetina hiljada tona soje u Brazilu.
Kad je brod krenuo prema zadarskoj luci (a i trebalo mu je nešto dana dok doplovi), s državnog je vrha pokrenuta zanimljiva zakonodavna inicijativa. Samo po sebi, kupovina soje u Brazilu bila je suluda poslovna odluka: zbog visokog prelevmana uvozna soja je bila naprosto preskupa i apsolutno nekonkurentna na tržištu. Ali kad je brod bio na dan od zadarske luke, Sabor je, ničim izazvan, izglasao odluku o ukidanju prelevmana na uvoz soje, čime je Todorićeva soja naglo postala jako konkurentna i osjetno jeftinija od domaće. Brod je, dakle, uplovio u zadarsku luku, istovario dragoceni teret, a da se neko drugi slučajno ne bi dosetio nečemu sličnom, dan posle iskrcavanja Todorićeve soje Sabor je doneo odluku o vraćanju prelevmana na soju.
Podrška vih vlada
Koliko je još takvih pogodovanja bilo u dugom, neprekinutom usponu? Bezbroj. Sve su hrvatske vlade podržavale Todorića - od onih Tuđmanovih, preko Ivice Račana i Ive Sanadera, pa do Karamarka, Tima Oreškovića i Plenkovića. Agrokor je pravi muzej bivših dužnosnika, ministara, pa i guvernera.
Kad je Željko Rohatinski zaglibio u poslovne probleme, izvukao ga je upravo Todorić. Njega su podržavale i lokalne vlasti. Milan Bandić izlazio mu je ususret kad god je trebalo.
Prema jednom, vrlo temeljitom novinskom istraživanju, nedeljnik Obzor utvrdio je da je Agrokor do 1991. imao osam miliona maraka čiste dobiti. Ugšeni magazin Banka utvrdio je da je Todorić "1989. imao 16 miliona maraka", dok neki izvori pominju "privatni kapital od 30 miliona maraka stvoren pre rata u industriji cveća”. Sam Todorić je Večernjaku 1993. godine rekao: "Većinu naših akvizicija plaćali smo u gotovini, to je oko 15 miliona maraka zdravog novca, a od banke smo dobili samo 2,6 milijuna maraka kredita".
Ispada da je Todorić do 2000. konstantno siromašio. Ali, on je jedini hrvatski milijarder koga nije nepristojno pitati za prvi milion jer je njegova porodica prve ozbiljne novce zaradila mnogo ranije. Dario Juričan, reditelj "Gazde", rekonstruisao je fragmente izgubljene porodične slike Todorićevih.
Porodično nasleđe
Ante Todorić, Ivičin otac, zvezda je polutržišnog načina poslovanja u tadašnjem sistemu. Otac mu je koristio zavičajni talent za trgovinu. Kompanija Agrokor dobila je ime kao hommage Agrokombinatu, ali i korparima, (agro-kor), galantarima, putujućim trgovcima, koje su Ivan Raos i Antun Vrdoljak proslavili u "Prosjacima i sinovima". Ante Todorić tržišno je orijentisan menadžer.
Tadašnja socijalistička ekonomija odvija se kroz sukob "profitaša" i "dohodovaša" - profitaši su zagovornici tržišne koncepcije, a dohodovaši socijalističke, dogovorne ekonomije. Osokoljen uspesima, Ante Todorić počeo je sa sredstvima Agrokombinata da finansira Dinamo, pa je muljajući s društvenim novcem kupio Zlatka Čajkovskog kao trenera Dinama za tada velikih 15 hiljada dolara. Zbog toga je završio u zatvoru. Osuđen je samo za privredni kriminal.
- Ante Todorić je bio jako umrežen i nakon zatvora je napravio poslovni plan. Ušetao se u Privrednu banku i od starih pajdaša dobio kredit od 100.000 maraka - rekao je u jednom ranijem intervjuu Dario Juričan, autor filma "Gazda".
S tim je novcem Todorić napravio staklenike.
- Bilo im je teško, ali stare veze i poznanstva nisu popucali. Cveće je u to vreme bila profitabilna delatnost i oni su se dosta širili van Hrvatske. Bili su ispred svog vremena - kako je rekao poznavatelj porodice.
Procvat porodičnog biznisa
Ante je vodio proizvodnju cveća u Kloštar Ivaniću, a Ivica u Zagrebu logistiku. Nije bilo političkog pokroviteljstva sve do početka devedesetih. Ali, već do početka osamdesetih Todorići su bili najveći cvećari u Jugoslaviji. Od 1976. do sredine osamdesetih Agrokor se širio - na uvoz i izvoz žitarica, uljarica, voća i povrća, da bi 1989. postao deoničko društvo u stopostotnom vlasništvu Ivice Todorića.
Ante i Ivica Todorić bili su mezimci Savke Dabčević i Mike Tripala, s kojima je Tuđman bio u izrazito konkurentskom odnosu. No ne treba zaboraviti da Tuđman isprva nije bio blagonaklon prema Todorićima - on je lavovske delove nacionalne privrede predao u ruke drugim tajkunima, ali samo je Todorić bio megauspešan i samo je Todorić, na kraju, ostao u areni. On se nikad nije sektaški ograničavao na ovu ili onu stranku, iako je uvek posebno bio naklonjen prema jednoj - onoj koja je na vlasti.
