Da li je Makedonija na ivici građanskog rata?
Da li se Makedonija nalazi pred građanskim ratom? Situacija u toj zemlji je prilično uzburkana, a i užarena ne samo na liniji Makedonci-Albanci, nego još i drastičnije unutar samog makedonskog etničkog korpusa, gde su dva pola društva, desni i levi, zauzeli borbeni stav.
S obzirom na nestabilno okruženje, postoji bojazan od mogućeg brzog širenja nestabilnosti i na druga južnobalkanska područja.
Naime, predsednik Makedonije, Đorđe Ivanov, odbio je da da mandat za sastavljanje nove vlade lideru Socijaldemokratskog saveza Zoranu Zaevu, a izbori su bili još 11. decembra 2016. godine. Zaev je došao kod Ivanova sa 67 potpisa jer je uspeo da se nagodi sa tri albanske stranke (DUI, Pokret Besa i Alijansa za Albance).
Ivanov je utvrdio da Zaev ugrožava opstanak države i makedonske nacije, da radi u interesu strane države (misleći na Albaniju), i da, uprokos ustavnoj obavezi, neće učiniti ono što treba. Osim toga, Ivanov je čekao lidera desno konzervativnog VMRO-DPMNE, Nikolu Gruevskog, dva i po meseca da sa tim istim alabanskim strankama pokuša da formira vlast. Zaev je takođe burno reagovao: "Predsednik je izvršio državni udar!".
U centru Skoplja počeli su da se okupljaju simpatizeri obe strane, a Gruevski je otvoreno optužio Zaeva da radi protiv interesa Makedonije, da je država ugrožena, a narod uznemiren.
I EU brine Makedonija
Pročitajte još:
* EU "rešava" krizu u Makedoniji: Ivanov da dâ mandat Zaevu
* Politički "haos" u Makedoniji: Ivanov odbio da dâ mandat Zaevu
I međunardona zajednica je shvatila delikatnost makedonskog pitanja. Šefica briselske diplomatije Federika Mogerini se usred sletanja okrenula iznad Sarajeva i avion okrenula ka Skoplju kako bi se upoznala sa detaljima događaja. Potparolka Evropske komisije Maja Kocijančič zatražila je da se što pre formira vlada i široka koalicija sa političkim konsenzusom, kako bi se sprovele reforme i posvetilo vreme rešavanju bilateralnih pitanja, koja zahtevaju angažman svih političkih stranaka.
Nedavno je i republikanski kongresmen Den Rohrabačer rekao da "Makedoniju ne smatra državom" i da je "najbolje podeliti je između Kosova, Bugarske i nekih drugih komšija ako to žele". Iz Vašingtona su posle, na upit iz Skoplja o ovome, odgovorili da "SAD podržava suverenitet i teritorijalni integritet Makedonije".
Dojče Vele je objavio vest da ni Rusija nema ništa protiv podele Makedonije, ali je to Putinov prvi diplomata Sergej Lavrov oštro demantovao.
Američki ambasador u Skoplju iz Obamine ere, Džes Bejli, na tviteru je objavio kako smatra da je "Makedonija napustila principe demokratije i vladavine prava" i podržao povernika EU za proširenje Johanesa Hana koji je tražio od Ivanova da Zaev formira vladu kad već ima većinu.
Gruevski i Ivanov ruski ljudi
Međutim, tu je i Rusija sa svojim interesima. Nije tajna da su Gruevski i Ivanov "moskovski dečaci" koje je Kremlj podržao tokom prošlogodišnjih protesta protiv vlade i predsednika, nazvavši to američkim udarom na legitimnu vlast.
Nikola Gruevski se u četvrtak sastao sa ambasadorima Nemačke i Rusije kad im je rekao da je spreman na brze prevremene izbore. On očito ne preza ni pred kim kako bi zaustavio Zaeva u sastavljanju vlade, pogotovo jer je on već najavio da će Gruevskog i njegove ljude da uhapsi zbog kriminala koji su počinili nad Makedonijom.
Gruevski se predstavlja kao zaštitnik Makedonaca koje ugrožava Zaev svojim koncesijama Albancima, koje pak, na povocu drži Edi Rama, piše Jutarnji.
Gruveski optužuje Zaeva da se dogogvorio da federalizuje državu, što bi bio uvod u njen raspad, da će menjati ime, zastavu i grb i dopustiti da albanski bude službeni jezik na celom području Makedonije. Zaev je to demantovao, ali optužbe ne prestaju i samo dolivaju ulje na vatru, koja svaki čas može da se rasplamsa.
Zanimljivo je i kako se pojavila informacija da je Zaeva ucenio Ali Ahmeti, vođa DUI-ja, da će optužiti Srbiju za genocid nad makedonskim Albancima u razdoblju između dva rata. Zaev je to demantovao, ali, kako piše Jutarnji, "beogradski mediji pod uticajem preimjera Aleksandra Vučića podgrevaju i dalje te vesti".
Javio se i predsednik Kosova Hašim Tači, koji je rekao da bi Albanci u Makedoniji trebalo da uzmu sudbinu u svoje ruke, što dodatno podstiče zabrinutost jer zvuči kao zveckanje oružjem.
