"U Jugoslaviji smo imali najmanje dva Trampa - Miloševića i Tuđmana"
"Mi u Jugoslaviji smo imali nekoliko Trampova, najmanje dva - Tuđmana i Miloševića", rekao je slovenački ekonomista Jože Mencinger, praveći poređenje između aktuelnih globalnih dešavanja sa nama bližim primerima.
Mencinger, naime, smatra da će cena "ekonomske deglobalizacije" biti visoka.
Kako je objasnio za Magazin Biznis, svetski ekonomski poredak se posle pobede Donalda Trampa u Americi i posle Bregzita menja iz temelja, a bilo je i krajnje vreme da do toga dođe.
- Sistem koji je stvoren posle 'kraja istorije' više nije bio održiv. Što bi duže trajao, to bi cena njegovog raspadanja bila veća. Kakav oblik će dobiti Trampova 'deglobalizacija' teško je reći, ali smo izgleda došli do kraja ideološke globalizacije. Cena ekonomske deglobalizacije biće visoka - rekao je Mencinger.
Kad je reč o "našim trampovima", odnosno Tuđmanu i Miloševiću, Mencinger kaže:
- Prvi je bio narcisoidan nacionalista, drugi je nacionalizam iskorišćavao da se domogne vlasti. I jedan i drugi su hteli stvoriti veliku Hrvatsku ili veliku Srbiju, a rezultati su: mala Hrvatska i mala Srbija. I Tramp stvara veliku Ameriku, rezultat će i kod njega biti mala Amerika - ocenjuje Mencinger.
Prema njegovom mišljenju, rast podrške partijama desne orijentacije će slabiti Evropu, ali neće ugroziti njen opstanak.
- U kriznim vremenima ljudi traže i veruju u jednostavna rešenja i veoma ih je lako ubediti da ih neko ugrožava i iskorišćava i da ih treba spasiti. Nažalost, u Sloveniji 80 odsto stanovništva veruje da nas ugrožavaju migranti, pa zbog toga podupire sramotnu žicu uz reke i šume, na granici sa Hrvatskom. Takvo raspoloženje pored desnice stvara i sama Vlada, postavljanjem žice ili novim zakonom o strancima - smatra Mecinger.
Evropa se izgubila u krizi
Mencinger ocenjuje i da se Evropa navikla na krizu, ali da se u njoj potpuno izgubila. Prvo je, kako kaže, spasavanjem svojih banaka i "spasavanjem" Grčke tu zemlju pretvorila u zemlju trećeg sveta, a politikom štednje produbila i produžila krizu.
- Sada Evropska centralna banka, da bi nadoknadila ono što je trebalo da urade fiskalne politike, mesečnim ubacivanjem 80 milijardi evra primarnog novca, koji ostaje u bankama ili ide na tržište kapitala, stvara novu finansijsku krizu - navodi slovenački ekonomista.
Takođe napominje da je vreme u kojem su strane investicije bile univerzalni "lek za sve" - prošlo.
- Strane investicije nisu lek za sve, a njihovi efekti prelivanja (spill over) mogu biti štetni, jer je na duži rok količina odliva kapitala sigurno veća od njegovog priliva. Dovoljno je pogledati bilanse plaćanja zemalja sa velikim stranim investicijama, deficiti nastaju na računu odliva kapitala. Ali, razumem da je ponekad, u kriznim situacijama, prodaja imovine jedino rešenje - zaključio je Mencinger u intervjuu za Magazin Biznis.
