Evo kako Hrvati prozivaju Kolindu: Nije ti bio dobar Tito?
Dok Kolinda sramoti sebe i Hrvatsku u SAD, sastajući se s nižerangiranim političarima, a da se Beloj kući nije približila dalje od njene ograde i to sa spoljne strane - prigodan je trenutak da se prisetimo kako nismo uvek bili zadnja rupa na diplomatskoj svirali.
Ovako hrvatski portal Index započinje tekst o poseti predsednice te zemlje Kolinde Grabar Kitarević Sjedinjenim Američkim Državama.
"Predsednica Grabar-Kitarović još se nalazi u službenoj poseti SAD koji je počeo 1. januara, a o kojem gotovo pet dana javnost nije mogla saznati ništa - ni s kim se nalazi, ni gde, ni kakve protokolarne obaveze ima. Prva konkretna informacija nije došla iz Kabineta predsednice, već sa Fejsbuk stranice američkog senatora i prošlogodišnjeg predsedničkog kandidata Marka Rubia, političara koji po diplomatskim konvencijama teško da je prikladan izbor za susret s državnim poglavarom kao što je predsednica RH", navodi Index.
Hrvatski portal navodi da je predsednica Hrvatske u intervjuu državnoj televiziji "odbila da iznese imena drugih političara s kojima se sastala, uz obrazloženje da će neki od njih to takođe objaviti na društvenim mrežama, dok neki uopšte ne žele da američka i hrvatska javnost zna za njihov susret."
"Uporedimo li ovaj potpuni diplomatski debakl s međunarodnim susretima nekih drugih državnih poglavara s ovih prostora, kontrast je bolno očigledan. Naime, Josip Broz Tito, predsednik nekadašnje SFRJ je u svakom je slučaju kontroverzna istorijska i politička ličnost. Analiza njegovog lika i dela nije tema ovog teksta, ali poređenje sa predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović više je nego umesna".
"Za početak, zato što je baš Kolinda na početku svog mandata teatralno dala ukloniti njegovu bistu s Pantovčaka, uz komentar "Tito je bio diktator". Tito je to možda bio, ali da je bio i relevantna ličnost na međunarodnoj sceni, najdirektnije pokazuju njegove posete SAD."
Tito se, naime, susreo ne s jednim, nego s tri američka predsednika pri poseti SAD: sa Džonom F Kenedijem 1963, sa Ričardom Niksonom 1971. i sa Džimijem Karterom 1978.
Tito se prvo sreo s Kenedijem pri poseti SAD 1963. Kenedi mu je tom prilikom čestitao na "izvanrednoj karijeri u ratu i miru, uprkos neslaganju u pogledima između naših vlada".
Niksonu je Tito došao u uzvratnu posetu 1971, pošto je ovaj posetio Jugoslaviju godinu dana ranije. Nikson ga je tada, u jeku Hladnog rata, u svom govoru dobrodošlice pozdravio "ne samo kao lidera zemlje s kojom SAD imaju prijateljske odnose, već i kao svetskog državnika prvog ranga."
Sedam godina kasnije, Tito je opet posetio Vašington, gde ga je dočekao Džimi Karter. U dočeku koji je čak i američka televizija opisala rečima "uz neobičnu pompu i ceremonijal", Karter je poručio Titu da je američki narod "počašćen prisustvom velikog svetskog lidera" te "prijatelja i saradnika premijera Čerčila, predsednika Ruzvelta i generala De Gola."
"Kao što se iz priloženog vidi, Tito je u Vašingtonu dospeo puno dalje od ograde Bele kuće".
