Hrvati neće srpske metke: Hrvatska vojska odbila na tenderu firmu iz Srbije
Da li zbog politike ili biznisa, tek hrvatska vojska je umalo ostala bez metaka za vežbe jer nije bila spremna da tender za nabavku municije prepusti srpskoj firmi.
O čemu je reč?
Tek ove nedelje završena je isporuka oko pet miliona bojevih i manevarskih metaka za jurišne i snajperske puške, koje je Ministarstvo odbrane Hrvatske (MORH) direktnom pogodbom nabavilo od kompanije "Igman" iz Konjica.
I ništa u ovoj priči ne bi bilo naročito interesantno da se pomenuta nabavka nije vukla kroz MORH od juna 2015. godine, i to, kako se čini, pre svega zato što je najbolji ponuđač od početka bila srpska firma, užički "Prvi partizan".
Na kraju, neposredna nagodba bez tendera bila je nužna kako vojska ne bi ostala bez municije za vežbe, konkretno za puške VHS, G36 i za snajpersku pušku koju koriste za obuku i na vežbama.
Od početka procesa nabavke, kao jedan od najozbiljnijih ponuđača figurirala je užička firma, koja je preko svog distributera, zagrebačkog "Benthosa", učestvovala na konkursu. Kako "Blic" saznaje, srpska firma je "uporno" imala najbolju ponudu, i "uporno" je gubila na tenderu. S obzirom na to da nisu bili spremni da se bez borbe odreknu tendera, Užičani su ulagali primedbe koje su po pravilu bile usvajane od strane nadležnih tela, zbog čega se tender ponavljao. Na kraju, situacija je okončana tužbom koju je "Benthos" uputio Upravnom sudu Hrvatske, a MORH se odlučio za solomonsko rešenje - direktnu pogodbu sa "Igmanom".
Ovakav razvoj događaja za "Blic" potvrđuje i generalni direktor "Prvog partizana".
- Naš agent je bio nezadovoljan postupanjem na tenderu, i smatrajući da smo dostavili najbolju ponudu, uložio žalbu i tužio Hrvatsku - kaže direktor Dobrosav Andrić.
On kaže da ne zna da li odbijanje ponude iz Užica ima političku konotaciju i da se ne bavi politikom.
- Ne sećam se kolika količina municije je bila predmet tendera, niti koje su kalibre tražili, zato što je Hrvatska naše zanemarljivo malo tržište, pa gubitak na tenderu nije ugrozio naše sadašnje i buduće poslovanje - objasnio je generalni direktor "Prvog partizana".
S druge strane, zahvaljujući širenju kapaciteta i ulaganju u nove tehnologije, kompanija "Sloboda" iz Čačka udvostručila je proizvodnju u odnosu na prošlu godinu do nivoa od oko 60 miliona dolara proizvedene municije i vojne opreme. Preko 90 odsto proizvedene robe namenjeno je izvozu.
Osim tradicionalnih tržišta poput Bliskog istoka, Severne Afrike, zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, zahvaljujući usvojenom NATO standardu osvojeno je i severnoameričko tržište, nakon što je ugovor o kupovini "Slobodine" municije potpisala kanadska kompanija "Dženeral dinamik", koja blisko sarađuje sa vojskom SAD.
Prodaja oružja - i biznis i politika
- Politika svakako ima upliva u trgovinu naoružanjem. Generalno, oružje se nabavlja od zemalja koje su vam saveznici ili potencijalni saveznici u određenom vojnom bloku. O tome se posebno vodi računa jer oružje zahteva i remont, pa se saradnja sa dobavljačem nastavlja i tim putem. Ovde je, ipak, reč o nabavci municije, što mi deluje kao rutinska nabavka. Problem sa tenderima uopšte postoji i u Srbiji, više iz pravno administrativnih razloga, pa onda ne mora da znači da je ovde bio problem političke prirode. Začudilo bi me da jeste - kaže Katarina Đokić, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Vojska: Hrvatska je malo tržište
Kako nezvanično saznajemo u Vojsci Srbije, nikakva pritužba na kršenje prava "Prvog partizana" u Hrvatskoj nije stigla na njihovu adresu.
- Srbija je i zvanično postala treći najveći izvoznik oružja u SAD. Ne opterećujemo se malim tržištima - poručuju nezvanično iz vojske.
