Arapi kupuju sve što vide u Bosni, cene otišle u nebo
Državljani arapskih zemalja počeli su masovno da kupuju zemlju i kuće i na planini Vlašić u centralnoj Bosni, udesetostručivši cene nekretnina na tom području.
Arapi koji su već godinama u potrazi za nekretninama i zemljištem na području Sarajeva svoje zanimanje sada su proširili i na planinu poznatu po lepoj prirodi i potencijalima za zimski turizam.
- Kupuju masovno i sve što vide. Uglavnom su to mesta izdvojena od centra (Babanovac) gde je nekada bilo pravoslavno stanovništvo - kazao je Alem Mehić iz vlašićkog sela Mudrike.
On tvrdi kako su osobe arapskog porekla do sada na Vlašiću kupile više od 150.000 kvadratnih metara zemljišta, na njemu su izgradile dvadesetak novih kuća, a sada grade i restoran.
Cene koje je podstakao nagli interes tih kupaca zato su počele vrtoglavo da se povećavaju.
Hiljadu kvadratnih metara zemlje na planini u blizini skijališta i samih staza danas se može prodati za skoro 20.000 evra.
Kada otkupe zemljište i kuće od meštana, Arapi neke od njih unajme kao radnu snagu, o čemu je svedočio Ferzo Mehić iz sela Odžak koji je svoju kuću i zemljište prodao za 40.000 evra.
- Čovek ovde bude 20 dana, a meni je dao kuću da tu živim i čuvam je - kazao je, dodajući da su danas cene i deset puta veće od onih pre dolaska Arapa.
Arapi dolaze samo leti
Arapi koji na Vlašiću kupuju zemljište i grade kuće uglavnom onde ne borave zimi. To je odredište koje posećuju pretežno leti, a te podatke potvrđuju i u Turističkoj zajednici županije Središnja Bosna.
- U poslednje dve godine dolaze u velikom broju da letuju na Vlašić. Budu tu od maja do oktobra - kazao je direktor zajednice Miroslav Matošević dodajući kako nema podataka koji bi potvrdili da se Arapi zapravo doseljavaju na Vlašić.
Masovna kupovina nekretnina za državljane arapskih zemalja krajem prošle godine bila je predmet provera bezbednosnih agencija u BiH. Istragom koju je provela Služba za poslove sa strancima koja deluje pri Ministarstvu bezbednosti BiH utvrđeno je kako se takvim transakcijama bavi veliki broj "fantomskih" kompanija koje raspolažu minimalnim početnim kapitalom, a investiraju velike novčane iznose.
U decembru je kontroliran rad 691 agencije koja se bavila takvim transakcijama, a njih čak 499 nije pronađeno na prijavljenim adresama.
Zbog sumnji u pranje novca i poreske prevare u ceo slučaj se uključila Poreska uprava Federacije BiH, a za neke slučajeve zainteresovalo se i državno tužilaštvo.
