"Noje cirher cajtung": Bosanskim muslimanima bliži Turci nego Arapi
Švajcarski dnevnik "Noje cirher cajtung" objavio je tekst o tome kako su "arapski turisti i investitori otkrili Bosnu - ali je ljubav ostala prilično jednostrana": Bosanski muslimani osećaju veću bliskost s Turcima nego sa Arapima.
"Baza za kupce sa Bliskog istoka je hotel Holivud u Sarajevu. Tu, na Ilidži, oni se odmaraju posle sletanja, pre nego što krenu u potragu za nekretninama. Na recepciji govore arapski, a u holu se uspostavljaju kontakti i razmenjuju informacije. Abdul Latif, 66-godišnji knjigovođa u penziji, čitav život je radio u jednoj kuvajtskoj državnoj naftnoj firmi i sada je sav uzbuđen od očekivanja. Zašto Abdul hoće da kupi zemlju baš u sarajevskom kantonu? Zato što je, kaže, priroda divna, zemlja bezbedna, a društvo - muslimansko.
Interesovanje srednje klase iz zemalja Persijskog zaliva za Bosnu direktna je posledica krize nastale posle Arapskog proleća. Klasične destinacije u Libiji, Egiptu i Tunisu su postale nesigurne, pa se traže alternative. Iz Dubaija, Dohe i Kuvajt-sitija su uspostavljeni direktni letovi za Sarajevo. Bosanska vlada je ukinula vize za Bahrein, Kuvajt, Katar, Oman i Emirate - ne i za Saudijsku Arabiju. Otada je drastično porastao broj arapskih gostiju: između 2015. i 2017. se udvostručio sa 40.000 na 89.000. Tako su se oni izjednačili sa najvećom grupom posetilaca - Turcima.
To što Arapi upadaju u oči ima veze sa činjenicom da oni duže ostaju u zemlji; u julu i avgustu ostaju po pravilu više nedelja. Većina drugih turista već posle nekoliko dana putuje dalje. Arapske direktne investicije su još relativno skromnog obima: 2016. su investicija iz Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata iznosile 11 miliona evra. U Srbiji ima mnogo više arapskog novca, mada to tamo nije tema u javnosti", piše švajcarski list.
U tekstu je objašnjeno da trgovcima nije promaklo to što se ne raduju baš svi Bosanci novim gostima. Oni to ne razumeju. "Kada kupujemo zemlju od Bosanaca", kaže šeik Saker Ali al Muala iz UAE, mi je ne nosimo kući u Dubai. Ona ostaje ovde, poboljšava se, dobija na vrednosti. Ljudi zarađuju na nama". To je i mišljenje bosanskih vlasti. Ali u medijima i u razgovorima se često pokazuju skepsa i odbojan stav prema strancima.
"Pažnja javnosti koju izaziva arapsko prisustvo u Bosni svakako ima više kulturne nego ekonomske razloge. Za razliku od turskog uticaja koji se prihvata kao deo sopstvene istorije, mnogi ovdašnji stanovnici Arape doživljavaju kao strance a njihovu religioznost kao nametljivu. Većina medija svom snagom pojačava tu sliku tako što Arape predstavlja kao bogate i arogantne, a njihovu kulturu kao ženomrzačku i nasilnu", piše, "Noje cirher cajtung".
