Osvetnici ubijali po Srebrenici
Haški optuženik Radovan Karadžić tvrdi da se u Srebrenici nije dogodio genocid, već užasan zločin nad ratnim zarobljenicima, ali ne i nad civilima, za koji su odgovorni "otuđeni pojedinci".
Karadžić kaže da se njegova odbrana snažno protivi tezama o bilo kakvom genocidu u Srebrenici, zato što to nedelo nije počinila država, niti regularne jedinice, već nekoliko otuđenih ličnosti koje su se sve držale u tajnosti. Jedan svedok je, kako navodi, u Hagu svedočio da su on i nekoliko njegovih saučesnika to čuvali kao tajnu, čak i od neposrednog komandanta.
Bez obzira na ovu činjenicu, u Srebrenici se, kako tvrdi, desio užasan zločin nad ratnim zarobljenicima, ali ne i nad civilima.
- Ne može biti nikakvog opravdanja za to što se desilo, ali sve treba rasvetliti i razumeti. To je nešto što su samo naši ondašnji neprijatelji mogli da požele da se desi. Nijedan normalan Srbin ne bi želeo da se nešto takvo počini u ime srpske strane, i svakako to nije učinjeno od strane normalne pameti - rekao je Karadžić.
Karadžić je otkrio da je u aprilu 1993. godine zaustavio Vojsku Republike Srpske da uđe u Srebrenicu, jer se plašio da se nešto slično može desiti, zbog 3.500 srpskih civilnih žrtava najokrutnijih zločina koje je počinila 28. divizija Armije BiH. Prvostepenom presudom Haškog tribunala Karadžić je osuđen na 40 godina zbog ratnog zločina, a njegova odbrana je uložila žalbu.
I odbrana generala Ratka Mladića zatražila je od Sudskog veća da na osnovu predočenih dokaza odbaci sve tačke optužnice i oslobodi ga krivice, uključujući i događaje u Sarajevu i Srebrenici.
Pomaže Gotovina
Baveći se optužbom da je VRS neselektivno gađala ciljeve u Sarajevu, on je naveo da dokazi pokazuju suprotno, te da su postojala stroga naređenja Mladića da se Romanijsko-sarajevski korpus uzdržava od otvaranja vatre, posebno tokom primirja.
- Međutim, Alija Izetbegović nije mario za primirje, a civili i civilni objekti su korišćeni za ispunjavanje ratnih ciljeva. Spisak poznatih položaja Armije BiH je popriličan i pokazuje koji je obim korišćenja civilnih objekata u vojne svrhe - rekao je Ivetić i dodao da je korišćen i veliki broj "mobilnih minobacača", montiranih na vozila.
- U žalbenoj presudi generalu Gotovini utvrđeno je da su ti mobilni minobacači zapravo legitimni vojni ciljevi - kazao je Ivetić.
- General Mladić je duboko verovao da se zarobljenici 28. divizije Armije BiH u Srebrenici tretiraju, po njegovom naređenju, kao ratni zarobljenici i nije znao da će biti ubijeni. Ubijali su drugi: osvetnici, lokalni ljudi i odmetnici iz službi bezbednosti - kazao je, poslednjeg, trećeg dana iznošenja završne reči odbrane, američki advokat srpskog porekla Dejan Ivetić.
On je odbacio navode Tužilaštva da je u Srebrenici počinjen genocid, kao i da su Mladić i VRS odgovorni, kao deo udruženog zločinačkog poduhvata koji je podrazumevao i prisilno premeštanje civila. Osporavajući optužbe za Srebrenicu, Ivetić je naveo da se teza Tužilaštva o planu za ubistvo zarobljenika i civila zasniva na navodnom tajnom razgovoru generala Radislava Krstića i Mladića.
- Ali, ta večera Krstića i Mladića je fantazija, nikada se nije dogodila. Umesto da to prizna, Tužilaštvo tvrdi da svi lažu, osim ključnog svedoka Momira Nikolića. Ali i Nikolić priznaje da od Mladića nikada nije dobio ili čuo bilo kakvu naredbu o ubistvu civila, a lično je ubijao civile - istakao je Ivetić.
Salutiranje
- Karadžić je bio Vrhovni komandant, a Mladić mu je bio podređeni. Iako javno nije želeo da mu se suprotstavlja, postoje dokazi da se u mnogo navrata sa njim nije slagao. Takođe, u više navrata je upozoravao generale Galića i Miloševića da ne smeju bez njegovog znanja da se susreću i razgovaraju sa Krajišnikom i Karadžićem. Iz svega proizilazi da se teško može reći da je sa njima sarađivao - kazao je Ivetić.
