Nedelja 22. 12. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
5
Četvrtak 15.12.2016.
18:02
blic.rs, Vestionline A

Plenković: Tragedija koja se desila je "velikosrpska agresija"

Hrvatski premijer Andrej Plenković ne odustaje od tvrdnji da se u proteklom ratu dogodila "velikosrpska agresija" i kaže da to nije floskula nego "tragedija koja se dogodila Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini".

commons.wikimedia.org/European People's Party
Andrej Plenković smatra da su Hrvatska i BiH doživele "velikosrpsku agresiju"

Upitan da komentariše izjavu srpskog premijera Aleksandra Vučića da je hrvatski govor o velikosrpskoj agresiji samo isprazna tvrdnja, Plenković je rekao da je njegov stav decidan i jasan što se tiče "velikosrpske Miloševićeve agresije".

- Nažalost nije reč o floskuli nego o tragediji koja se dogodila Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini - rekao je Plenković novinarima, prenela je HINA.

Hrvatski premijer je ironično primetio da Srbija ne treba lekcije onih koji smatraju da "istorija počinje floskulom o velikosrpskoj agresiji".

On je ponovio da je Hrvatska rezerva u pogledu otvaranja poglavlja 26, o obrazovanju i kulturi, bila argumentovana i odnosi se na obaveze koje je Srbija preuzela u pogledu ispunjavanja zadataka prema hrvatskoj manjini kada je reč o srednjoškolskom i osnovnoškolskom obrazovanju.

- Činjenica da je Hrvatska dala saglasnost za otvaranje dva poglavlja jasan je signal o preciznim hrvatskim argumentima, a ne o apriornom stavu - rekao je Plenković po dolasku na sastanak na vrhu čelnika 28 zemalja članica EU-a u Briselu.

Ponovio je i da Hrvatska naredne četiri godine želi da iskoristi za rešavanje brojnih preostalih pitanja iz "vremena agresije na Hrvatsku, koja su objektivno gledajući prepreka punoj normalizaciji odnosa i okretanju prema budućnosti, prema ekonomskim temama i razvoju".

- Mislim da postoji dovoljno političke zrelosti da ovaj trenutak iskoristimo za taj proces - rekao je Plenković.

POVEZANE VESTI

Četvrtak 15.12.2016. 18:52
Културно благо које Хрватска жели да врати није само хрватско. Оно хрватско културно благо никада није ни било, нити је на тај начин икада поимано. То је културно благо Срба из Хрватске. Када су они напустили Хрватску, са собом су понели и своје културно благо.Балкан је простор на коме се парадокси надовезују један на други, а српско-хрватски односи могу да послуже као најбољи пример за такву тезу. Иронијом историјске судбине, ових дана Хрватска се у очима светске јавности приказује као заштитник културног блага Српске православне цркве, имовине коју је у неколико историјских наврата покушала да зат,ре у корену. Разлог за хрватску блокаду отварања поглавља 26 у приступним преговорима Србије са ЕУ је, између осталог, и културно благо СПЦ са територије Хрватске, које је током рата у Србију склоњено од уништења. Процес враћања културног блага Срба из Хрватске траје више од десет година. Вредни предмети духовне и световне баштине склоњени су непосредно пре или у току грађанског рата у Хрватској и смештени су у велике националне културне институције у Србији — Народни музеј у Београду, Музеј Српске православне цркве и Републички и Покрајински завод за заштиту споменика културе.Сви предмети пописани су, рестаурирани и конзервирани. Потписивањем споразума између влада Србије и Хрватске 2002. године, почео је процес њиховог враћања. Тим документом предвиђено је и оснивање мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара. Од 2002. до 2004. године Републици Хрватској враћено је више од 20.000 инвентарних јединица, а од 2012. године Хрватска потражује нешто више од 1.000 предмета. Предмет спора између Србије и Хрватске по питању враћања културног блага је начин његовог чувања. Док Хрватска инсистира да се културно благо врати и, ако не може да буде чувано у објекту у коме се налазило пре рата, буде похрањено у привремене депое, Србија инсистира да се благо врати на место из кога је склоњено. Тако су, на пример, 2013. враћене иконе у цркву Светог Великомученика Димитрија у Даљу и Светог Георгија у Боботи. Нема цркве — нема ни повратка икона, став је српских чланова мешовите комисије и СПЦ. Став СПЦ је да њено културно благо из Хрватске може бити враћено само у манастире и цркве и то пошто надлежни епископи то затраже. Међутим, Хрватска се, без обзира на постигнуте договоре, служила политичким притисцима у међународним форумима како би убрзала процес враћања културног блага. Хрватски европосланици Тонино Пицула и Дубравка Шуица 2014. тражили су да враћање „опљачканог хрватског културног блага током рата деведесетих“ буде део преговарачког пакета за улазак Србије у Европу. Овај захтев сада Хрватска покушава да прогура на мала врата. Проблем је што то није само „хрватско културно благо“. Заправо, оно хрватско културно благо никада није ни било, нити је на тај начин икада поимано. То је, ипак, културно благо Срба из Хрватске. Када су они напустили Хрватску, са собом су понели и своје културно благо. Историчар уметности и бивши кустос Народног музеја Никола Кусовац био је, током деведесетих, члан кризног штаба који је формирала влада Србије за старање о уметничком благу на ратом захваћеном простору. Све што је у то време склоњено, каже он, пописано је и обрађено. Кусовац подсећа да су уметничке збирке склоњене из Хрватске у Србију биле излагане. Једном приликом, такву изложбу посетио је и покојни српски патријарх Павле. Том приликом, каже Кусовац, патријарх је рекао да ће уметничка бити враћена када се врати и народ. „Ако они могу да кажу да се наш народ вратио у таквој мери да може да се стара о свом духовном мате,ријалном културном и уметничком наслеђу, онда је то у реду. Ја мислим да се услови нису стекли, то је мој лични став“, каже Кусовац. Кусовац додаје да је све културно благо из Источне Славоније, Барање и Западног Срема (Вуковар и околина) враћено. Што се тиче манастира Крка, најзначајнијег српског манастира у Далмацији, добар део је враћен на захтев владике Фотија, наводи Кусовац. Кусовац је, како каже, сведочио о страдању српског културног блага у Западној Славонији.
Četvrtak 15.12.2016. 18:54
Када народа нестане, његова културна баштина постаје тек археолошки артефакт. Тамо где има Срба у Хрватској, има и њиховог културног наслеђа. Остатак ће бити враћен када се за то створе услови, за које је задужена Хрватска. А Хрватска би требало да буде задужена за још једно питање — током рата нестало је око 7.000 српских вредних икона. Где се налазе и да ли су уништене ни до данас нема одговора.
Četvrtak 15.12.2016. 18:52
„Гледао сам са падина Папука како Зенге (припадници хрватске паравојне формације „Збор народне гарде“) дивљају, руше један од најбољих архитектонских споменика наше и њихове заједничке баштине. То је барокни двор у Пакрацу. Из њега износе књиге, пале у дворишту и играју около као Индијанци, неко чудно, дивљачко коло. То сам својим очима гледао“, каже Кусовац. Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске дели Кусовчеву забринутост за српско културно благо у Хрватској. Хрватски захтев за повраћај културног блага, каже Будимир, граничи се са здравим разумом.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
  • 2024 © - vesti online