Mladić nije mogao da sam komanduje
Dok su Srbi u Bosni pokušavali da postignu mirno rešenje, SDA se pripremao za rat i naoružavao, što je kod Srba izazvalo strah i paniku. Ova atmosfera straha i nesigurnosti se pojavila kada su muslimanske paramilitarne grupe počele sa napadima, poput akcije na srpsko selo Večići. Te rastuće tenzije su prerasle u apsolutno bezakonje i teror u trenutku kada je general Ratko Mladić preuzeo komandu nad Glavnim štabom VRS. Ali, on je u Glavnom štabu zatekao tek 12 oficira, od čega pet generala. Nisu Mladić i tih 12 ljudi bili nikakvi superheroji koji su mogli da se suprotstave muslimanskim napadima, kazao je u nastavku iznošenja završne reči odbrane Mladićev branilac Dejan Ivetić.
On je na ovaj način počeo sa pobijanjem dokaza Tužilaštva o sveobuhvatnom udruženom zločinačkom poduhvatu.
- Nasuprot tvrdnji Tužilaštva da je Mladić imao apsolutan autoritet kada je reč o VRS, činjenice govore suprotno. On je 12. maja 1992. dobio zadatak da formira vojsku od niza vojnih grupa u opštinama, oficira i rezervnih oficira, dobrovoljaca i uz činjenicu da ne samo što nije bilo dovoljno kadra koji bi komandovao jedinicama, već su u mnogim slučajevima starešine na terenu radile na svoju ruku. Tužilaštvo tvrdi da je VRS preuzela objekte i strukturu JNA, mada je Glavni štab Armije BiH preuzeo predratno sedište Četvrtog korpusa JNA u Sarajevu - naveo je Ivetić.
Karadžić hteo smenu
Dejan Ivetić je negirao i da su predsednik RS Radovan Karadžić i Ratko Mladić bili u "bratski odnosima".
- Kako se to može uklopiti u činjenicu da je Karadžić dva puta pokušao da smeni Mladića. Prvi put septembra 1993, a drugi put avgusta 1995 - kazao je Ivetić.
On je takođe podsetio i da general Mladić nije mogao da bira komandante korpusa, ali i da bude ravnopravni član Vrhovnog saveta odbrane RS.
- Civilne vlasti nisu proglasile ratno stanje i Mladić je morao da komanduje vojskom u ratu, sa propisima i pravilima koja važe kad nema ratnih sukoba. Istovremeno, on je tek po pozivu mogao da prisustvuje sednicama VSO, ali tamo nije imao pravo glasa - objasnio je Ivetić.
- Mladić je izdavao naređenja na strateškom nivou, a komandanti korpusa bi ih sprovodili u taktičkom smislu - kazao je Mladićev branilac.
Paravojske i zločini
Prema tezi Tužilaštva, paravojnim formacijama u BiH je bilo dozvoljeno da čine zločine.
- Mladić je činio sve da se proteraju i spreče da čine zločine. Na primer, Brnetovi četnici bili su podeljeni u različite brigade i bilo im je zabranjeno okupljanje, Brne je bio proteran iz RS. Drugo, Mauzerovi panteri su osnovani od strane opštine Bijeljina u cilju zaštite grada. Slično je i sa Žutim osama. Jedanaest pripadnika je optuženo, a ostali su proterani iz RS - naveo je Ivetić.
U prepodnevnom delu sednice, Ivetić je odgovarao i na pojedinačne tačke optužnice, a počeo je od događaja u Prijedoru, gde su postojala tri logora, a kasnije je otkrivena i masovna grobnica u Tomašicu.
- Vojska nije odgovorna za Tomašicu i događaje u Prijedoru. Ne postoji nijedno Mladićevo naređenje koje to može da dokaže - poentirao je Ivetić.
