Ustaštvo na HRT-u: Ubistvo porodice Zec "prenaduvano"

Svi koji su učestvovali u stvaranju emisije HRT-ovog "TV kalendara", u kome je iznesena skandalozna teza da je "ubistvo Aleksandre Zec medijski preuveličano", samo su službeno opomenuti.

pixabay.com

Nije Hrvatima strano veličanje ustaštva, ni državna televizija nije izuzetak

Na HRT-u navode da su zbog propusta u prilogu emitovanom u prošlosedmičnoj emisiji svi koji su učestvovali u proizvodno-uredničkom "lancu" dobili opomene od svojih neposredno nadređenih.

Nije konkretno objašnjeno o kojim se merama radi niti ko je bio autor priloga, navode hrvatski portali.

Pročitajte još:

wikipedia.org/Suradnik13

* Ustaša monstrum se hvali: Ubio sam njih 145, ali to nisu ljudi - već Srbi!

* Opa! Hrvati dobili javnu opomenu Evropske komisije!

Iako u prilogu naglašavaju kako je slučaj, zbog tromog pravosuđa, naneo veliku štetu Hrvatskoj, urednici TV kalendara kažu kako je cela tragedija "medijski prenaduvana"?!

- Zbog površnosti hrvatskog pravosuđa tragedija porodice Zec nanela je veliku štetu Hrvatskoj. Taj tragični slučaj medijski je predimenzioniran do te mere da je u senci ostao podatak da je, osim Aleksandre Zec, još više 400 dece poginulo tokom velikosrpske agresije, a za šta takođe nikad niko nije odgovarao - rečeno je u TV kalendaru.

Mediji podsećaju da je Vladimir Brnardić, urednik te emisije, sklon sličnim ispadima, kao i cela ekipa koja se bavi "TV kalendarom".

Zbog "relativizacije ustaštva, obračunavanja sa homoseksualcima i iskrivljivanja istorijskih činjenica", poput situacije u vezi sa oslobađanjem Zagreba 1945. godine, nekoliko puta su najavljivane smene.

Vladimir Brnardić, urednik, diplomirao je istoriju i učestvovao je u realizaciji brojnih dokumentaraca sa temama iz hrvatske prošlosti, a posebno mu je zanimljiva oblast o ratu devedesetih.

Krajem 2012. godine "TV kalendar" je emitovao prilog o komandantu ustaške "Crne legije" Juri Francetiću. Opisali su ga kao "kontroverznu ličnost koju deo javnosti percipira kao ratnog zločinca, a drugi dio kao nacionalnog heroja".

Opisivali su njegovo delovanje i zaključili da je postao "nacionalni junak u NDH".

Na kraju priloga navedeno je da je Francetić, "iako ga je istoriografija okarakterisala kao ratnog zločinca odgovornog za progon Srba i Jevreja, pretvoren u svojevrsni hrvatski mit".

POVEZANE VESTI

EX YU

"Hrvatska sve više liči na NDH: Proustaše otvoreno prete Srbima"

EX YU

Ceo svet se smeje ovom Hrvatu: "Ovo je tip koji tvrdi da nije ustaša"

EX YU

Nema dileme: "Za dom spremni" je ustaški pozdrav

EX YU

"Zločine u NDH nazvati pravim imenom - genocidom"

IZDVOJENI KOMENTARI 7 komentara Svi komentari OSTAVITE KOMENTAR

Četvrtak 15.12.2016. 23:28

more_i_ja

Ипак, постоје и хрвати људи …………………. С Александром Зец, цурицом у розе пиџами, сахрањена је и наша савест категорија Подсећања / дана 12/12/2016 у 19:42 часова / Те хладне вечери у једном децембру, прије точно двадесет и пет година, дванаестогодишња ученица загребачке Основне школе „Аугуст Шеноа” Александра Зец вратила се из школе и у својој соби радила вјеројатно што дјеца њене доби и иначе раде, слушала музику, писала домаћу задаћу за сутра или преслагивала ормар с гардеробом. Њен брат Душан и сестра Гордана спавали су у другом дијелу куће. Њен отац, имућни загребачки месар, у кухињи је збрајао рачуне које треба платити, а мајка, власница кафића на Трешњевки, кухала је ручак за сутра. Једна посве нормална и обична вечер у децембру. Једне посве нормалне и обичне обитељи какве живе својим мирним животима свуда око нас. Око двадесет и три сата у Пољаничкој улици на загребачкој Трешњевци зауставио се теренац специјалне јединице МУП-а (тзв. мерчеповаца) из којег су изашли Синиша Римац, Муниб Суљић, Небојша Ходак и Сузана Живановић, припадници помоћне јединице Министарства унутарњих послова РХ. За неколико минута њих четверо ће упасти у кућу обитељи Зец и према, личним признањима даним истражном суцу, уз све мате-ријалне доказе и форензичке прикупљене на мјесту догађаја који потврђују да се све тако и одиграло, извести оца обитељи Михајла и хладнокрвно га устријелити пред кућом у потиљак, мајку Марију завезати, а малену Александру извући запрепаштену из собе и убацити, заједно с мајком, у црвени комби марке „цитроен”, у власништву њихове јединице. Већ двадесет и пет година срамотно се ломе копља.

Četvrtak 15.12.2016. 23:30

more_i_ja

Двадесет и пет година срамотно се ломе копља у нашем друштву између оних који ламентирају над правосудном фарсом која је познате убојице, без обзира на дате исказе, потписана признања и мате-ријалне доказе, оставила на слободи и оних који упорно траже разлике између „наших” и „њихових” жртава, покушавајући ублажити страхоту те вечери у децембру оправдањима како је Михајло Зец подржавао и финанцијски потпомагао Војску Републике Српске Крајине. Сам Иво Санадер, тадашњи премијер, правдао је недјело почињено те вечери као злочин за који треба устврдити да ли је почињен по налогу и у служби државе или су га извели неодговорни појединци у своје слободно вријеме, без државног налога, вођени искључиво својим домољубним нагнућима и вјером да надлежне институције њихов злочин над припадницима непоћудне националне мањине неће санкционирати, као што и никада нису. О тој кобној вечери у децембру свједочио је и малодобни син Душан, брат покојне Александре Зец. Те вечери спавао је у својој соби у другом крилу куће, када је на врата његове собе покуцала његова сестра Александра. – Пробудила ме и рекла ми да је дошла полиција. Устао сам и са секом отишао до ходника гдје сам видио гардиста у униформи и црним чизмама. Имао је браду, јако густе обрве и држао је ма-му за руку. Сека Гордана је изашла исто у ходник и почела плакати и викати да нам пусте ма-му. Војник је био добар и рекао је да ће мама брзо доћи и да се не бринемо. Мама је викала да одемо брзо сусједи Цилики. Из вана се зачуо пуцањ и крик. Александра је истрчала пред кућу, а војници су је покупили у ауто заједно с мајком.

Četvrtak 15.12.2016. 23:33

more_i_ja

Муниб Суљић, војник који је био добар и рекао да ће мама брзо доћи, посвједочио је о тој кобној ноћи у децембру како је дан прије добио налог да приведе месара Михајла Зеца, члана чет-ничке организације Равна Гора, те да га испита и уб-ије. На тржници Долац, близу месарнице у којој је Михајло радио, распитали су се за адресу коју су касније лако пронашли. – Око 22 сата нашли смо се на договореном мјесту, ја и Небојша Ходак, Игор Микола, Синиша Римац, сви припадници помоћне јединице Министарства унутарњих послова, познатије и као Мерчепова јединица, а на путу према Трешњевци придружила нам се двадесетогодишња колегица Сњежана Живановић, која је у том периоду била трудна, управо с Миколом који је загрлио и увео у теренац. – У два возила, комби и тамноплави „ситроен”, ушли смо и запутили се према обитељској кући Михајла Зеца. Суљић је позвонио, а женски глас је питао тко звони. Марија Зец Игору Миколи показала је документе и потврде из МУП-а у којима јасно стоји да су полицији већ предали оружје из куће које је било у обитељском наслијеђу, но Муниб Суљић је наредио Михајлу да се обуче и пође с њима. Синиша Римац испратио је Михајла у двориште и репетирао аутоматску пушку „хеклер”. Михајло је потрчао низ улицу када је Римац испалио метак из пушке у његова леђа. Михајло још није био мртав. Ваљао се у агонији у дворишту. Видио сам да му крв излази на уста, па сам сматрао да ће ум-ријети врло брзо и нисам га хтио вући са собом. У том моменту дјевојчица у розој пиџами је истрчала из куће вриштећи према мртвом тијелу Михајла Зеца, свог оца који више није давао знакове живота. Римац и Микола утрпали су Александру и Марију Зец у комби и одвезли их до Адолфовца, планинарског дома на Сљемену. Римац је држао уперен „хеклер” у мајку и дијете и викао да престану плакати.