Vođa bosanskih Muslimana bi da menja Dejton: Evo šta traži za Srebrenicu

Pakao stradanja srpskog stanovnistva u Srebrenici preziveo je i Brane Vucetic,koji je decembra 1992 kada je izvrsen napad na njegovo selo Bjelovac imao samo 9 i po godina...Kada je poceo napad pobegao sam kod komsinice Mire Filipovic i sa njeno dvoje dece sakrio se na tavan.Muslimani su nas izveli napolje,a u kucu su bacili bombu.Svuda su bila mrtva tela.Video sam telo Dragoljuba Filipovica i momka koga smo u selu zvali Cale.Na ogradi naseg vocnjaka bilo je naslonjeno telo mog mrtvog brata.Video sam mrtvu devojku,njeno telo bilo je masakrirano.Odveli su me u tamnicu u srebrenici i svaki dan me onako pijani tukli,samarali,udarali vojnickim cizmama.....Brane je oslobodjen 8 februara 1993 kada je zajedno sa jos 20 srba razmenjen u Skelanima za 5 mrtvih muslimanskih vojnika.

Slicnu sudbinu doziveo je i tada 14 godisnji Cvetko Ristic iz sela Kusici koji je zarobljen 16 januara 1993.Na kucnom pragu vojska nasera Orica ubila mu je oca Novaka,majku Ivku,brata Micu i sestru Mitru.Dve godine starijeg brata Micu nikada nije pronasao,a u Skelanima je podignut spomenik na kome su urezana imena njegovog oca,majke,sestre i brata.

Na tridesetak kilometara od centra Srebrenice nalazi se srpsko selo Podravanje. Nema vidljivih znakova života. Jake muslimanske snage 24. septembra 1992. godine opkolile su ovo razuđeno planinsko selo i sve njegove zaseoke. Kažu, tada su opko,ljeni Srbi molili da ih gađa srpska artiljerija kako ne bi pali živi u ruke razularenoj muslimanskoj vojsci. Meštanin Ivko Šarac priča kako je jedna grupa seljana uspela da pobegne do okolne šume, da bi ujutru oko 4 sata krenuli prema selu Gunjaci. Ivko kaže kako mu je tada poginuo rođak Mitar, a drugi rođak Dragutin sa još trojicom meštana preživeo je sakriven tri dana u jednoj šikari . A Dragutin ovako priča: „Opkolili su nam selo sa svih strana, presekli put prema Milićima, zapucalo je i počela je strahovita galama. Gledali smo kako pljačkaju i pale našu imovinu i gone stoku. Toga dana poginuli su mi brat Milan i bratanac Dušan, a drugi brat Veselin je zarobljen. Posle strašnih tortura u srebreničkom logoru razmenjen je, ali je od posledica umro ubrzo po završetku rata. Pričao mi je Veselin da ga je lično tukao Naser Orić, poznavali su se, sa njegovim sinom je išao u školu. Najstrašnije je bilo da slušamo kako nas komšije muslimani iz susednih sela zovu da izađemo iz kuća da bi nas klali“,seća se Dragutin Šarac. U Podravanju danas živi i Milojka Bibić, koja sa tugom objašnjava da je od nekada velike familije Bibić ostala samo ona. Njena dva brata, otac i majka su pob,ijeni. Jednog brata je pronašla sa odsečenim udovima, drugog sa odsečenom glavom. Kaže Milojka, ne treba zaboraviti na koji način su ubijali Srbe: „ Odsečene srpske glave nabijali su na stubove ograde. Pojedine osobe kojima je glava bila odsečena imale su preko 80 godina.“ Draginja Tomić, kaže, tog zlokobnog septembra ostala je bez muža koga su spalili. Nađeno je samo nekoliko kostiju koje su sahranili. A profesor Miloš Mitrović koji živi u Bratuncu, rodom je iz Podravanja, navodi da mu je septembarski muslimanski pokolj odneo majku Ružu koja je tada imala 65 godina, a stric Mihailo kasnije je pronađen bez glave. I drugi Milošev stric je ub,ijen: „Tada su zaklali moga strica Draga Mitrovića koji je doživeo ust,aško kla,nje u Drugom svetskom ratu i živeo bez moći govora sa traumama, sve do ovog rata devedesetih, kada su ga uhvatili i zaklali potomci onih koji su kalili 1941. godine. To je jedinstven slučaj da jedan čovek doživi dva klanja u dva rata sa 67 godina života, a oni koji su preživeli svedočili su da mu je koljač rekao: „Preživeo si 1941. a sada sigurno nećeš“, priča profesor Mitrović, i dodaje da ni posle 22 godine nisu pronađeni posmrtni ostaci Milomira Petrovića i Miloša Marinkovića, kao ni većina odsečenih glava. Zna se da je svih 120 kuća u selu Podravanju tada spaljeno, a prethodno je sve opljačkano. Preko 80 zapaljenih kuća nije obnovljeno, i selo još nema vodu, a nekoliko staračkih domaćinstava koja su bila prinuđena da se vrate na svoja imanja, još uvek žive u šupama i podrumima porušenih kuća, jer nisu dobili donacije za obnovu. Inače, na području opštine Srebrenica sredstvima međunarode zajednice obnovljeno je više stotina bošnjačkih kuća. Pre dve godine u centru sela Podravanje kod novoizgrađene crkve Ognjene Marije otkrivena je spomen ploča sa imenima nastradalih meštana. Među njima je i ime Gojka Tomića, Markovog oca: „Kome je smetao moj poluslepi otac, zašto je on bio kriv?“ Zna se da za ove stravične zločine u selo Podravanje niko još nije odgovarao. Ub,ijeno je preko 100 Srba, među njima je bilo sedam žena.