Vođa selefija peva Boru Čorbu
Novinari Noje Cerer Cajtunga boravili su u selefijskom selu Ošve u centralnoj BiH da bi posetili pedesetogodišnjeg Izeta Hadžića, vođu lokalne zajednice.
Bela heklana kapica, duga brada i pantalone do članaka - upravo ovako zamišljamo selefije i upravo tako je izgledao i Izet Hadžić kada je izašao iz svoje kuće u Ošvama, u Bosni i Hercegovini. Žao mu je, kaže, što smo morali da čekamo, ali došli smo u nezgodnom trenutku. Morao je da sakrije oružje... Salafista ili ne - humor je bosanski, zaključuju nemački novinari.
- Moram da razgovaram sa svima koji dođu. To je jedini način da donekle obuzdam glasine o skladištima oružja i kampovima za obuku - kaže on.
Zavičaj terorista
Iz Ošvi je i Emrah Fojnica, koji je poginuo u Bagdadu 2013. godine. Bio je povezan sa Mevlidom Jašarevićem, koji je oktobra 2011. iz "kalašnjikova" otvorio vatru na američku ambasadu u Sarajevu.
Ceo svet je čuo za bosansko selo Ošve kod Maglaja kao za glavni regrutacioni centar ratnika Islamske države u Bosni. Pre rata, bilo je to srpsko selo od 300 stanovnika. Srbi su potom proterani, a naselili su se Bošnjaci. Hadžić je bio jedan od prvih koji su od Srba kupili kuću. Drugi Srbi su ga ovlastili da proda njihove kuće. Novac koji im je slao delom je isplaćivan sa anonimnog računa u Kopenhagenu. On tvrdi da ne zna ko je stajao iza toga. Danas u 16 kuća žive selefije sa porodicama, u četiri Srbi. Na pitanje od čega žive ljudi u selu, Hadžić odgovara:
- Nije lako. Ako ste iz Ošvi, nećete dobiti državni posao...
Nerado ih zapošljavaju i privatnici, pa žive od zemljoradnje. Redovno ih kontrolišu pripadnici bosanske državne policija SIPA.
- Kada bi našli jedan jedini metak, propali bismo -
kaže Hadžić. Budnost vlasti nije bez razloga. Prema informacijama Dževada Galijaševića, bivšeg gradonačelnika Maglaja, sedam osoba je odavde otišlo u Siriju i Irak da bi se borili za Islamsku državu.
- Nažalost, postoje dve-tri kuće u kojima žive mračni tipovi - tumači Hadžić i kaže da su ti ljudi izopšteni iz zajednice. - Sve što želimo je da na miru praktikujemo islamske običaje u izvornom obliku i živimo od sopstvenog rada.
Za razliku od mnogih islamista, nema problem sa sekularnom državom.
- Doživljavam sebe kao muslimana i kao Bošnjaka. Međutim, razdvojenost države i religije u BiH ne funkcioniše najbolje - uveren je Hadžić.
Pročitajte još:
* Islamska država kupuje zemljište kod Maglaja?
* Nekada srpsko, a sada selo džihadista
U očima Islamske zajednice BiH, zvaničnog tela svih muslimana, Hadžićeva opština je jedna od 64 otpadnička paradžemata. Neki su povezani s terorističkim mrežama. Protivljenje vrhovnim vlastima, kako svetovnim, tako i verskim, odvelo je Izeta Hadžića u život u izolaciji. Kaže da bi bio spreman da se potčini Islamskoj zajednici, pod uslovom da on ili neki drugi selefija bude imenovan za lokalnog imama. IZ, međutim, smatra da samouki Hadžić nema primereno obrazovanje.
Hadžić je odrastao u Maglaju i u mladosti je osnovao hard rok grupu Blek Lejdi. Bio je gitarista. Leti su išli na turneje po celoj Jugoslaviji. Vodio je razuzdan život, koji je uključivao alkohol i žene. Onda je počeo rat. Hadžić se pridružio Armiji BiH. Posle rata je svirao po balkanskim kafanama.
- Znao sam da mi je, da bih se oslobodio ovog života, neophodna neka druga, još snažnija zavisnost - kaže on.
Našao ju je u selefizmu. Od 1998. ne dotiče ni gitaru, ni alkohol ni nepoznate žene. Ponekad ipak zapeva. Otpevao je nekoliko taktova pesme Bore Đorđevića Čorbe, za koga kaže da je 90-ih godina zaglibio u nacionalizam.
