"Hrvatska odobrava paljenje srpske zastave"

a otkud hrvatima srpske zastave?

Umru Srbin i Hrvat, pa se stvore pred vratima raja, pred kojima ih dočeka sveti Petar. - Odakle ste vas dvojica? Čiji ste? - pita Pero. - Ja sam Srbin. - A ja Hrvat! - Auuuuuu, majkuuumuuuu! - jauknu Pero. - Balkan, a? Pa, slušajte momci, vas s Balkana po defaultu šibamo u pakao. Šta ćete, naređenje odozgo. - Ne! Nemoj! Pa zašto? - kukaju ova dvojica, a Pero krene da ih umiruje: - Slušajte, nema vam izlaza - vi tako kontinuirano pravite sranja da nikakvo iskupljenje nije moguće. No, ipak, data vam je mogućnost izbora. Možete da birate varijantu pakla. U ponudi za Srbe i Hrvate imamo dve opcije: pakao Evropske unije, i standardni balkanski pakao. Zamisle se Srbin i Hrvat, misle, misle, pa pitaju u čemu je razlika. - Ovako - predusretljivo će Pera. - U principu je sve isto, samo što se u paklu Evropske unije, odmah po buđenju svakoga dana mora najpre pojesti puna kašika goovana; a u standardnom balkanskom paklu se svako jutro, opet odmah po buđenju, mora pojesti puna kanta goovana. - Ja sam za Europu! - odmah će Hrvat. - Mi Hrvati smo uvijek bili proeuropski orijentirani! Mi smo za kulturu, za civiliziranost, za kapitalizam! Srbin misli, misli, pa kaže: - Čuj, prikane - ne mogu ti ja u Evropu. Šta ću tamo bez društva, a računam da su mi sve komšije i sva rodbina u ovom standardnom Balkanskom. Pa ako je kanta, nek je kanta - al bar da sam među svojima. Pucne Pera prstima, i - puf! Ova se dvojica teleportovaše u izabrane paklove. Nakon nekih godinu dana, sretnu se Hrvat i Srbin na granici dvaju paklova. - Ehej! Kako je u paklu Evropske unije? - pita Srbin. - Pa čuj- s tandard, kultura, poštivaju se ljudska prava ... u biti nije mnogo drugačije nego kad sam bio živ. Ali ona žlica goovana izjutra me ubi! Joj, nemrem ti dočarat kak mi je mučno svakog jutra s tim dan počinjati! Pa utroba mi se hoće ispovrnut van! Čini se, svaki put, nanovo ću ummrijeti! I onda kad progutaš - nemreš isprat tu aromu iz usta, neg je vučeš cijeli dan, i prosto, što god da radiš, misliš na to kak si zorom goovna jeo. E, onda dođe noć, i tad prestaješ mislit kak si zorom goovna jeo, već počinješ mislit kak ćeš ih i sutra morat jest, i tak ... Mogu si mislit kako li je tek tebi s cijelom kantom! Pa kak to moreš izdržat?!? A Srbin će: - A jebbiga, znaš već kako je to na Balkanu - čas nema kanti, čas nema goovana, čas štrajkuju prevoznici koji dovoze kante s govvnima ...nisam ih dosad ni probao.

Pored ovakvih i slicnih postavljenih ministara u Srbiji - sve se moze.