A Brano, a Giška?
Vest da je sud u Minhenu na doživotnu robiju osudio Josipa Perkovića (71) i Zdravka Mustača (74), pripadnike nekadašnje hrvatske i jugoslovenske tajne policije zbog učešća u likvidaciji hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića, u crnogorskim medijima je dočekana sa čuđenjem zašto ni tokom procesa ni u presudi nisu ni spomenuti Branislav - Brano Mićunović i njegov kum Đorđe - Giška Božović.
- Iako se u medijima duže vreme spekulisalo - piše dnevnik "DAN" - kako bi kontroverzni crnogorski biznismen Branislav Mićunović mogao biti pozvan na suđenje u Minhen, jer je jedini koji zna ko je ubio Đurekovića, njegovo ime se ne spominje u detaljnom obrazloženju presude za ubistvo hrvatskog emigranta. Čak se spekulisalo da je Mićunović i učesnik u tom ubistvu.
Osim njega u presudi se ne spominje ni njegov kum, sada pokojni Đorđe - Giška Božović, za koga su mediji, pozivajući se na izvore iz istrage, takođe tvrdili da je jedan od izvršilaca ubistva.
Perković i Mustač su, kako je to i u obrazloženju naglasio sudija Manfred Dauster, osuđeni kao visoki funkcioneri hrvatske, odnosno jugoslovenske Službe državne bezbednosti. Uz to, Perković je bio i šef Krunoslavu Pratesu, doušniku koji je izgleda imao veoma važnu ulogu u ovoj likvidaciji i zbog toga pre osam godina takođe osuđen na doživotnu robiju.
Đureković je, da podsetimo, izrešetan sa više metaka u jednoj garaži u Volfrathauzenu, u kojoj je štampan propagandni materijal protiv Jugoslavije, a uz to mu je i glava razmrskana sekirom.
Ni pre, tokom suđenja Pratesu, kao ni sada tokom suđenja Perkoviću i Mustaču, nije utvrđeno kome je to Perković predao ključ od te garaže, dobijen od Pratesa. To bi, po svoj prilici, mogao biti i ključ enigme ko su zaista bili egzekutori, odnosno ko je neposredno učestvovao u likvidaciji Đurekovića.
