Đukanoviću, da li se isplatilo?
Premijer Crne Gore Milo Đukanović ima samo jednu brigu - da što pre uvede svoju državu u NATO. Tako je, sav ushićen, poručio da je iz Vašingtona stigla odlična vest – "žele nas što pre u Alijansi". Kao da ni taj Vašington nema većih briga od tamo nekog Montenegra, državice na Balkanu, čije će članstvo toliko ojačati NATO, da ni Rusi neće smeti da pisnu. A to što ta ista Crna Gora ne može da sredi ni svoje unutrašnje probleme, pa svako može da uđe na njenu teritoriju i proglasi je svojom, za premijera ne predstavlja veliki problem.
Tako su, dan uoči Vidovdana pripadnici kosovskog pokreta Samoopredeljenje ušli na teritoriju Crne Gore između graničnih prelaza Kula i Savine vode sa kosovske strane, postavili tamo tablu sa imenom i grbom takozvane Republike Kosovo. Pored se zavijorila i albanska zastava, a sve to uz reči dobrodošlice, da svima stave do znanja da su došli na - Kosovo.
Ceo ovaj čin portparol Samopredeljenja Fisnik Ismailji objasnio je rečima da je ovo njihov način da se suprotstave "poklanjanju zemlje Crnoj Gori", na osnovu sporazuma zbog koga se više meseci vodi spor između opozicije i vlasti. E, sad, zanimljivo je da su se Albanci usudili da pokažu svoj bunt protiv svoje vlasti upadajući na teritoriju druge države, dok crnogorski vladari nisu našli za shodno čak ni da prokomentarišu taj upad.
Izuzev šturog saopštenja policije da se radi na rasvetljavanju tog "slučaja", da su table uklonjene, te da je Ministarstvo spoljnih poslova obavešteno o svemu (kao da o tome nije brujao ceo region), nije bilo zvaničnog obraćanja. Iako je reč o ozbiljnom incidentu, u Crnoj Gori tek treba da utvrde da li je bilo "povrede granice".
Crnogorske vlasti, izgleda, ne žele da se zamere svojim "prijateljima" u Prištini, pošto je već poznato da je predsednik samoproglašenog Kosova, nekadašnji vođa zločinačke OVK, rado viđen gost u Podgorici. Nije to čudno, pa Crna Gora je među prvima i pojurila da prizna nezavisnost Kosmeta, zabijajući nož u leđa pravim prijateljima. A sve to, da se vratimo na početak, zarad članstva u NATO, ali i zarad ulaska u Evropsku uniju, koja je na izdisaju.
Da li se Milo Đukanović plaši da bi, ako podigne glas za očuvanje crnogorske teritorije, naljutio Zapad, što bi stopiralo evropski put Crne Gore? Međutim, nije to ono o čemu bi Đukanović trebalo da brine.
Možda bi, ipak, mogao malo bolje da osigura svoje granice. Zar nije dosad naučio da sa Kosovom nema šale? Šta hoće, oni to i uzmu. Kad žele državu, oni je proglase. A kada dođe do toga ta se Amerika i Evropa umešaju, uvek su na strani samoproglašenog Kosova. Da, iste te sile koje sad željno čekaju da im Crna Gora dođe u NATO, okrenuće joj leđa prvom prilikom.
A ko će onda da stane na Milovu stranu? Jer, one koji bi ga podržali, on je davno izdao. Da li se isplatilo?