Hrvatsku trese ustaška histerija
Proustaški incidenti u Hrvatskoj ne prestaju, a sudeći prema proteklom vikendu, oni čak dobijaju na zamahu. Ne samo što zvanični Zagreb reaguje nevoljno i nemušto, već se i Brisel ne oglašava, niti javno pokazuje interesovanje za profašističke poruke koje dolaze iz najmlađe članice EU.
Preko vikenda je spomen-groblje žrtvama fašizma Dotrščina u Zagrebu, gde su ustaše ubile više od 7.000 ljudi, osvanulo s ustaškim znakom i kukastim krstom i parolom "Za dom spremni"
Hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović, koji i sam slovi za istoričara koji relativizuje zločinački karakter NDH, nije komentarisao pomenuti incident, ali odbacuje optužbe da hrvatska vlada podstiče revitalizaciju ustaštva.
Hasanbegovića upravo demantuje predsednik Sabora Željko Rajner, koji klasičnom zamenom teza prenebregava razloge zašto su Jevreji, Srbi i antifašistčke organizacije ove godine rešili da u znak protesta zbog ustašizacije društva bojkotuju državnu komemoraciju jasenovačkim žrtvama. Rajner je čak odvojene komemoracije nazvao proslavama!
- Sada imamo tri proslave u Jasenovcu jer to nije komemoracija, izražavanje pijeteta i žaljenja prema žrtvama, za mene je to podela koju nije uzrokovao HDZ, ni vlada - tvrdi prvi čovek Sabora.
Bomba na romski vrtić
U noći između nedelje i ponedeljka, nepoznati počinioci su bacili ručnu bombu u dvorište jedne kuće u Zagrebu, u kome se nalazi i Udruženje Roma Hrvatske, dečji vrtić i predškolsko odeljenje. Povređenih na svu sreću nije bilo, a iako istraga treba da otkrije počinioce, već sada se mogu čuti spekulacije da je i ovaj napad samo deo fašizacije hrvatskog društva.Atmosfera mržnje i pretnje ne bi mogla da prođe i bez zloglasnog Tompsona, hrvatskog pevača ustaških pesama, kojeg je ugostila katolička osnovna škola u Šibeniku. Na tribini za mlade puštena je njegova pesma "Čavoglave", koja počinje ustaškim pozdravom "Za dom spremni", a mnogi učenici su zapevali pesmu čiji jedan stih glasi: "čujte srpski dobrovoljci, bando četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji" i na kraju nagradili "gromoglasnim aplauzom".
Tomislav Karamarko, koji je u nedelju ponovo izabran za predsednika Hrvatske demokratske zajednice, u pobedničkom govoru je poručio da će njegova stranka, inače najveća partija u vladi, "artikulisati žestoko domoljublje". Kakvo je to "domoljublje" govori i snimak iz svlačionice rukometaša Ribole Kaštela za koji učesnici očito nisu ni svesni koliko je besraman. Incident se dogodio nedavno, posle rukometne utakmice Varaždina i ovog kluba kada su gosti iz Kaštel Šućurca u svlačionici pevali ustaške pesme kojima su vređali Rijeku, Srbe. Gradonačelnik Rijeke Vojko Obersnel osudio je ponašanje rukometaša.
"Nažalost, on se uklapa u nedovoljno čvrste i jasne osude fašizma koje bi trebale doći iz usta vodećih intelektualaca i političara u zemlji. No, umesto toga, svedoci smo koketiranja s ustaštvom kojeg očito vrlo uspešno sprovodi aktuelna vlast i to tolerisanjem i relativiziranjem sličnih javnih ispada na utakmicama, skupovima ili pak dozvoljavanjem da se 'crnokošuljaši' postroje posred Zagreba", rekao je Obersnel.
Pitanje je zašto je gradonačelnik Rijeke jedan od malobrojnih domaćih kritičara narastajuće fašizacije hrvatskog društva?
Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, kaže da Hrvatska ima mnogo veći nivo nacionalizma nego Srbija, ali je uspela da je svet takvu ne doživljava.
Nikolić: Mržnja prema precima!
Milan Nikolić primećuje da su Hrvati odgovornost za sve svoje probleme u zajedničkoj državi prebacivali na Srbe.
- Nisu mogli da se suoče sa sopstvenom prošlošću i sada se to nastavlja, iako sada imaju sopstvenu državu i srpsku manjinu u njoj ispod četiri posto, što je svojevremeno njihov ustaški doglavnik zacrtao, a u svoj plan stavio i Franjo Tuđman kada je stvarao hrvatsku državu. I dalje je velika mržnja prema Srbima. Većina Hrvata su poreklom Srbi koji su prešli u katoličanstvo i imaju veliki problem s identitetom, kao i kod muslimana, i taj problem rešavaju tako što se dokazuju mržnjom prema svojim etničkim precima. Otud ona izreka: Gori poturica od Turčina - kaže Nikolić.
- Takva percepcija je vezana za ratove 90-ih, kada je Hrvatska na svojoj strani ima Katoličku crkvu i Nemačku. Mi smo svojevremeno radili istraživanje za region koji je pokazao da je nacionalizam u Hrvatskoj bio dva do tri puta veći nego u Srbiji. Otud i te pojave podrške neoustašizmu daleko veće nego što je ovde podrška četničkom pokretu Draži Mihailoviću, iako ih ne stavljam u istu ravan jer su ustaše bile direktni saveznici Nemcima - kaže Nikolić.
Na pitanje zašto Evropa ne reaguje na profašističe pojave u Hrvatskoj, sagovornik "Vesti", kaže da će reagovati kao što je to Brisel učinio i u slučaju jačanja ekstremnih snaga u Austriji ili Mađarskoj.
- Ali, nemaju dovoljno sredstava. Imaju u slučajevima kada se radi o državi koja tek treba da uđe u EU, dok im sredstva za jaču reakciju nedostaju kad se radi o državi članici.
