Ako padne Srpska, islam osvaja Evropu
Istoričar Čedomir Antić smatra da Vlada Srbije, poput većine bivših srpskih vlasti, i pored javne podrške Republici Srpskoj, neretko daje prioritet interesima Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, ponekad čak i kada je to protivno interesima Srbije i RS.
- Srpske vlade tradicionalno podržavaju Srpsku. To je njihova međunarodna, ustavna i zakonska obaveza. Ipak, osim vlade Vojislava Koštunice, ostale su nastojale da zaštite prvo sebe i svoje interese. Slobodan Milošević je branio svoju vlast, nije imao dugoročnih planova i trajnijih uverenja, Zoran Đinđić je kasno uvrstio Srpsku među prioritete, a Boris Tadić i Aleksandar Vučić očigledno, uprkos brojnim gestovima, često daju prioritet interesima Brisela i Vašingtona. Reč je o stalnom koketiranju. Najčešće se povuku i ipak stanu uz Banjaluku, ali neovlašćeno pristupanje Istanbulskom sporazumu koje je preduzeo Tadić i nedavni pritisci za odustajanje od referenduma protivni su interesima RS, ali i Srbije. Takva politika je, pri tom, i nedemokratska i nepravedna - komentariše za "Vesti" odnose Beograda i Banjaluke Antić, koji je koautor dela "Istorija Republike Srpske".
Promene tek posle 2020.
x Kako vidite Srbiju u slučaju pobede SNS-a Aleksandra Vučića, a kako u slučaju njegovog poraza?
- Mislim da nije teško pretpostaviti kakva će biti Srbija posle ovih izbora. Ista kao i pre. Reč je samo o tome koliku će većinu SNS dobiti. Ali šta god da se dogodi, politika države neće biti promenjena. Ako ne bude nekih velikih, globalnih promena, o drugačijoj politici, a verovatno i novoj preraspodeli snaga, možemo da govorimo tek posle 2020. godine.
x Da li je RS jedini uspeli projekat u istoriji srpskog naroda?
- Srbija je imala brojne uspešne državne projekte. Njen opstanak kao države tokom proteklih četvrt veka i povratak identitetskim temeljima predstavlja izvestan uspeh. Istina je da u borbi za jugoslovensko nasleđe strategija srpskih elita, kako starorežimskih tako i demokratskih, nije otišla dalje od ideja i koncepata srpskih komunista iz 60-ih godina 20. veka. Zato smo i poraženi uprkos izvesnim vojnim pobedama. Zbog te sebičnosti vlasti i okrenutosti jugoslovenskom iskustvu smo i doživeli propast Srpske Krajine i uprkos uspešnoj odbrani napustili Kosovo i Metohiju. Srpski narod je u Bosni i Hercegovini na jednoj strani izabrao užu srpsku opciju, umesto šire "jugoslovenske", ali na drugoj strani savremenu hrvatsku državotvornu metodu. Zato je uspeo. U Hrvatskoj, Crnoj Gori i na KiM u ključnim časovima srpski narod je ostao podeljen i vezan za neke šire koncepcije. Naše elite u Beogradu su bile podeljene i identitetski. Zato nam se posle 1990. sve ovo i dogodilo.
x Je li opstanak Srpske ugrožen?
- Jeste. Status RS nije trajno određen. Tokom četvrt veka moćni krugovi u SAD i EU pokušavaju da je ograniče i da stvore mehanizme i brane koji bi je oslabili i pomogli njenom ukidanju. Opstanak RS ugrožavaju i njene posvađane elite. Tranzicija je uspela manje nego u Srbiji, zemlja je ostala zatvorena i presporo se modernizuje. Demografski aspekti su gori nego u Srbiji. Sve to dugoročno ugrožava Srpsku.
x Čemu bi vodilo gašenje RS, islamizaciji i militarizaciji naših prostora ili bi scenario bio drugačiji?
- Politika SAD i EU ima u sebi sadržane određene suprotnosti koje joj ne dozvoljavaju punu snagu i uspešnost. Naime, RS jeste bliska Ruskoj Federaciji i brana je ulasku BiH u NATO ili priznanju nezavisnosti KiM. Međutim, RS je i prepreka pojedinim saveznicima prema kojima SAD i (ili) EU imaju određene rezerve i zadnje misli. Ukidanje RS svakako ne bi značajnije ojačalo slabe "građanske snage" u BiH. To ne bi bio ni trijumf "bošnjačkog nacionalizma", već bi BiH postala jedina pobeda hiljadama ekstremističkih verskih ratnika. Za razliku od desetina ratova u kojima su poraženi ili se bore, BiH bi uz pomoć Vašingtona i Brisela ispala "Prorokova zadužbina". Srbi bi izgubili većinu prava i počeli bi da se iseljavaju. Ali meta ekstremista u narednim decenijama ne bi bio Beograd, već upravo evropske prestonice koje su doprinele ovakvom ishodu.
x Može li presuda bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću da utiče na RS?
- Ona je, nažalost, posle svih presuda i činjenice da sud nije kaznio ubice hiljada srpskih civila, konačno zato što je sudio samo srpskim političarima i čak odbio da učestvuje na panelu UN o sopstvenom radu, potpuno diskvalifikovana. Kažem "nažalost", zato što je pravda uvek iznad nacionalne sebičnosti i u nacionalnom interesu. Karadžić je osuđen, mada treba reći i da je mera krivice odmerena u Vašingtonu, a ne u Sarajevu ili Zagrebu. Uprkos svim ranijim pokušajima, Srpska zbog toga nije posebno i dodatno ugrožena. Suđenje još uvek nije gotovo, moguće su još drakonskija kazna u drugom stepenu i kasnije revizija.
Osnivač Naprednog kluba
Čedomir Antić je rođen 1974. Od 2013. je docent na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Proučava nacionalnu istoriju 20. veka, posebno srpsko-britanske odnose. Tokom 17 godina u nauci objavio je 20 naučnih i naučno-popularnih knjiga. Autor je oko 1.400 tekstova objavljenih u raznim srpskim novinama.
Redovni je kolumnista "Politike", "Dana" i "Nedeljnika". Osnivač je i predsednik Naprednog kluba, udruženja građana iz Beograda koje već osam godina objavljuje godišnji Izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu. Bio je predsednik Glavnog odbora Studentskog protesta Beogradskog univerziteta 1996-1997.
x Nedavno ste sa kolegom Predragom Markovićem napisali knjigu "Alternativna istorija Srbije", koja se bavi pretpostavljenom, kontrafaktualnom istorijom naše zemlje.
- Nismo predviđali budućnost, već pretpostavljali alternative događajima u prošlosti. Alternativna istorija je već stari žanr mnogo bliži književnosti nego nauci. Zanimljivo je, na osnovama istorijskih znanja i iskustava, razmisliti o mogućim alternativama, na primer Srbiji koja je u 12. veku postala katolička, pobedi na Kosovu, izostanku seoba, stvaranju srpske umesto jugoslovenske države, pobedi nad NATO-om.
