Ustaške poruke sa "Franje Tuđmana" lete u svet

Ovo je konačna istina: Nemačka je razbila Jugoslaviju da stvori ekonomsku koloniju, iza svega je stajala SAD. Srbija je danas jedina država bivše Jugoslavije, pored Makedonije, koja je još uvek multinacionalna. S druge strane, u svim državama koje je NATO uzeo u protektorat (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo), izvedeno je gotovo potpuno etničko čišćenje. Koliko su tačno mediji izveštavali o Jugoslaviji? Da li su s pravom predstavili NATO rat kao „humanitarni“ rat? Da li su velike sile imale tajne strategije? Da li su mediji lagali šireći ratnu propagandu? Danas odgovaramo na ova i mnoga druga pitanja koja niko nikada nije smeo da postavi. Hajde da se podsetimo istorije koja bi zapravo trebalo da se nalazi u udžbenicima. Da li je rat počeo 1991. godine, otcepljivanjem Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije? Ne baš. BND (nemačka CIA) je 1979. godine poslala tim tajnih agenata u Zagreb s misijom da podrže Franju Tuđmana, rasiistu koji je aktivno promovisao etničku mržnju i činio sve što je mogao da rasturi Jugoslaviju. Nemačka je podržala i finansirala ovog hrvatskog nacionalistu i poslala mu oružje pred rat. Berlin nikad nije priznao postojanje ujedinjene jugoslovenske države koja se hrabro opirala nemačkoj agresiji za vreme oba svetska rata. Cilj Nemačke bio je da rasturi Jugoslaviju na manje države kojima je lako mogla dominirati, čime bi kontrolisala Balkan. Bila joj je potrebna ekonomska zona kojoj može da izvozi nemačke proizvode i čijim tržištem može da dominira. Bavarski ministar unutrašnjih poslova je 1992. godine izjavio: „Helmut Kol je uspeo tamo gde car Giljom i Hitler nisu uspeli“. Da li je Nemačka namerno izazvala građanski rat? Da. Na početku samita u Mastrihtu 1991. godine, nemački kancelar Kol je bio jedini koji je želeo da rasturi Jugoslaviju, izazivajući nezavisnost Slovenije i Hrvatske, što je bilo u potpunosti protiv Međunarodnog zakona i jugoslovenskog Ustava. Međutim, nemačka sila je usadila buvu svim svojim partnerima, uključujući i Francusku i Veliku Britaniju. Ipak, neki navode da nije Nemačka bila ta koja je sve povela, pošto je ona u to vreme bila vazalska država SAD, više nego što je to sada. Nemačka politika prema Jugoslaviji je upravo ono što je izazvalo rat. Stručnjaci su na to i upozorili. Zašto je nastao građanski rat? Prvenstveno, skoro svaka bivša jugoslovenska republika bila je mešavina različitih nacionalnosti. Razdvajanje teritorija je bilo jednako besmisleno kao podela Pariza ili Londona na etnički čiste okruge. Drugo, pomaganjem neofašiisti Tuđmanu i muslimanskom naciionalisti Izetbegoviću (koji je u mladosti sarađivao sa Hitlerom), postalo je sigurno da će nastati panika među važnim srpskim manjinama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Svaka srpska porodica je izgubila bar jednog svog člana u užasnom genocidu koji su počinili fašiistički Hrvati i muslimani, agenti naciističke Nemačke. Samo Titova Jugoslavija je bila sposobna da ostvari mir, jednakost i bratstvo. Međutim, Berlin, odnosno Vašington, nije želeo da trpi postojanje ove „suviše levičarske“ države. Da li su SAD zaista bile „pasivne i nezainteresovane“ za vreme ovog rata? Ni u kom slučaju. Lord Oven, posebni izaslanik Evropske unije u Bosni i Hercegovini, napisao je u svojim memoarima sledeće: „Veoma poštujem SAD. Ipak, ne odobravam diplomatiju ove države, koja je od 1992. do 1995. bespotrebno izazvala rat u Bosni i Hercegovini“. Koji je bio cilj tog rata? Dok su Nemci bili zauzeti pričama o kontrolisanju Slovenije, Hrvatske, pa na kraju i Bosne i Hercegovine, Vašington je pritisnuo Izetbegovića, muslimanskog naciionalističkog lidera u Sarajevu: „Ne potpisuj nikakve mirovne ugovore koje predlažu Evropljani. Mi ćemo dobiti rat za vas“. Vašington je zatim još dve godine produžio užasnu patnju naroda Bosne i Hercegovine. Na koji način je Vašington to učinio? 1) Eliminisanjem svih prednosti koje je Berlin zadobio u strateškom regionu Balkana. 2) Deljenjem i slabljenjem Evropske unije. 3) Uvođenjem NATO-a kao kontinentalnog evropskog policajca. 4) Onemogućavanjem Rusiji da priđe Mediteranskom moru. 5) Uvođenjem svog vojnog i političkog vođstva u sve ratove koji su se spremali. Ipak, rat protiv Jugoslavije je istovremeno bio i neproglašeni rat protiv Evrope. Nakon pada Berlinskog zida, strategija SAD je bila usmerena na obaranje pojave nove evropske supersile po svaku cenu. Dakle, sve što se radilo, radilo se da bi se Evropa oslabila i vojno i politički.

А што га не назваше ''Слободан Милошевић''? Па он има веће заслуге за независну Хрватску него Фрања!