Evropska priča iza leđa Srpske
U jeku žestokih političkih sukoba između različitih nivoa vlasti, BiH je juče predala aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji. Uradio je to na svečanosti u zgradi Saveta EU u Briselu predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović.
On je aplikaciju predao holandskom ministru spoljnih poslova Bertu Koendersu jer ova zemlja predsedava Evropskom unijom.
- Mnogi nisu verovali, tražili su elemente zavere, ali ja sam siguran. Povratka više nema i BiH mora stići istočne susede na evropskom putu - rekao je Čović na konferenciji za medije nakon što je predao aplikaciju.
Pročitajte još:
* Mogerini: Uspeh BiH će biti i uspeh EU
* Ambiciozna BiH uskoro podnosi zahtev za članstvo u EU
Gledišta na ovaj događaj u BiH su različita i kreću se u rasponu od toga da je u pitanu istorijski dan za zemlju do priče da je aplikacija obična šarena laža. Stručnjaci, pak, tvrde da aplikacija sama po sebi ne znači ništa, i da je u pitanju običan papir sa nekoliko rečenica. Put do kandidatskog statusa, dodaju, biće dug, a prognozama kada bi BiH mogla da postane punopravni član, niko ne želi da se izjašnjava. Prema nekim ranijim procenama, za to će trebati između sedam i deset godina.
Evropska priča, međutim, povod je za nove žestoke sukobe unutar zemlje, najviše između dva zavađena srpska politička bloka. Savez za promene koji je u vlasti na zajedničkom nivou insistira na evropskoj priči, i uverava da u tome nema ništa loše po interese RS. Istovremeno, vlast iz Banjaluke žestoko ih optužuje da su pojedinim potezima naštetili interesima RS.
- Osim ministra spoljnih poslova Austrije Sebastijana Kurca, koji je došao u posetu BiH i rekao da će Austrija podržati taj korak, nikoga drugog iz Evropske komisije, odnosno članica EU nismo čuli da će podržati i da će uzeti u razmatranje tu aplikaciju - kaže Milica Marković iz SNSD-a.
Jedna od važnijih stavki na evropskom putu je usvajanje takozvanog mehanizma koordinacije. Reč je o priči koja je prilično nejasna široj javnosti, a tiče se odnosa različitih nivoa vlasti tokom pregovora sa EU, odnosno određuje za šta je koji nivo zadužen u razgovorima sa Briselom.
Ispostavilo se da je taj mehanizam u Sarajevu usvojen bez znanja javnosti, što je bio povod za nove optužbe iz Banjaluke na račun srpskih ministara, a predsednik Srpske Milorad Dodik ocenio je čak da je reč o "veleizdaji".
Neželjena aplikacija
Član Glavnog odbora SNSD-a Rajko Vasić rekao je juče da mehanizam koordinacije, zajedno sa "neželjenom aplikacijom za članstvo BiH u EU", može lako doživeti sudbinu svih drugih velikih briselskih projekata, kao što su bili reforma policije, ustavne promene i "Sejdić-Finci".
- Mehanizam koordinacije nije usvojen na tajnoj sednici bez isto takvog tajnog mentorstva stranaca u Sarajevu. Jasno je da je to urađeno kako bi se dobio još jedan generator sukoba sa Republikom Srpskom - rekao je Vasić.
