Dodik: Zapad nas se plaši, ne odustajemo
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da Srbi u BiH ne smeju da odustanu od referenduma kao demokratskog odlučivanja o bilo kojem pitanju u bilo koje vreme i ocenio da se stranci zato i plaše referenduma jer ne mogu da se izbore protiv demokratskog odlučivanja, te da zbog toga pokušavaju da spreče najavljeni referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH.
Stranci prihvatili "neformalnu grupu" na Kosmetu
Dodik je naveo da je referendum o samostalnosti Srpske perspektivna opcija, te da politička borba Srpske podrazumeva očuvanje i jačanje autonomije. - Na Kosovu su stranci prihvatili čak neku neformalnu grupu koja je donela odluku o proglašenju nezavisne države prostora koji je bio pod direktnom intervencijom Rezolucije UN 1244", naveo je on.
On je podsetio da ove pravosudne institucije ne postoje po Ustavu BiH kao nadležnost BiH, već ih je nametnuo visoki predstavnik svojim odlukama i zakonima koji nikada nisu dobili saglasnost organa Republike Srpske.
Dodik ne veruje da novi ciklus strukturalnog dijaloga može da reši problem pravosuđa na nivou BiH, jer se pokazalo da tu postoji koncept stranaca.
On je napomenuo da su mnoge dogovore političkih lidera u BiH bili povukle "evropske strukture u Sarajevu", a kao primer za to naveo je sporazum o imovini. - Međunarodni faktori ne žele ovde dogovor, oni hoće da arbitriraju, a to mogu samo u uslovima kada nema dogovora - rekao je Dodik za Radio Republike Srpske i Radio Beograd.
On je naveo da će referendum biti sproveden kada budu obavljene sve procedure, a koje drugi koriste da bi bio obustavljen.
Dejton okrnjen, male šanse za opstanak BiH
Dodik je izjavio da su Dejtonski sporazum od početka rušili oni koji su trebali da ga štite, te da je veoma okrnjen nizom intervencija međunarodne zajednice i visokih predstavnika u BiH.
Dodik je istakao da međunarodna zajednica sada hoće da Srbi svojim odlukama promene Dejtonski sporazum i da BiH usmere ka centralizaciji i konceptu "država nacija", što je nemoguće jer BiH nema jedinstvenu naciju.
- Devet godina nam nisu mogli ništa, jer smo se držali slova Dejtonskog sporazuma. Međunarodna zajednica je i pre nego što je krenula u implementaciju sporazuma, krenula u njegovo popravljanje, pa je ubrzo nakon potpisivanja promovisan princip duha Dejtona, a ne slova Dejtona - rekao je Dodik.
On je istakao da je sve manje sigurno da BiH može opstati, s obzirom da se nije išlo u sprovođenje slova Dejtonskog sporazuma, ali da je uprkos rušenju ovog sporazuma ostao ključni način odlučivanja.
- BiH živi isključivo zbog prisutne intervencije međunarodne zajednice i pokvarenog pristupa da se promovišu političke elite koje odgovaraju nekim velikim konceptima, bez obzira što se svet promenio u ovih 20 godina. Evropa je tih godina izgledala obećavajuće, ali danas to više nije i ne može da reši nijedan svoj sistemski problem - naglasio je Dodik.
On je naveo da ponekad ignoriše pritiske i da ga najviše zabrinjava "razjarenost" zapada neuspehom BiH. - Sada žele na brzinu da uspeju kako god. Zato su i kreirali ovu situaciju da se podržavaju političke snage koje njima odgovaraju - rekao je Dodik.
Hteli da očuvaju BiH sa Zapad ne bi povlačio priznanja
Predsednik Srpske je istakao da i učešće Alije Izetbegovića, kao predstavnika BiH u potpisivanju tog sporazuma, govori da je tada namera bila nešto drugo. - Namera je bila očuvanje BiH i njenog kontinuiteta koji nije postojao, a to je učinjeno samo zato što su velike sile poput nekih zemalja EU i SAD, pre nego bilo ko, priznale BiH i nisu mogle nakon četiri godine da povuku to priznanje - objasnio je Dodik.
On je napomenuo da je Dejtonski sporazum kompromis i akt međunarodnog prava koji poštuje, ali ne smatra da je to jedini međunarodni uspeh srpske politike, jer nisu stvorene tri nacionalne nezavisne države, što bi trajno rešilo problem na ovim prostorima.
- BiH je deo moranja, a ne deo svesnog opredeljenja. Dejtonski sporazum je od početka bio podvala srpskom nacionalnom političkom pokretu i srpskom narodu. Ipak, doneo je nekoliko važnih stvari Republici Srpskoj, pre svega međunarondu verifikaciju - naveo je Dodik.
On je podsetio da je Republika Srpska nastala pre oružanog sukoba u BiH i da je imala sve elemente države po međunarodnim standardima, te da je prvobitni nacionalni cilj Srba bio opstanak Jugoslavije, a ukoliko to nije bilo moguće, onda samostalna država.
- Međutim, unilaterarna secesija muslimana i Hrvata u BiH i rano priznanje te secesije od međunarodne zajednice dovelo je do neke nove realnosti. Međunarodna konferencija u Dejtonu bila je trenutak u kome je Republika Srpska već bila konstituisana kao međunarodni faktor - napomenuo je Dodik.
On je podsetio i da su Dejtonskom sporazumu prethodili drugi dogovori, od kojih je ključna Ženevska konferencija koja je trasirala osnovne elemente Dejtonskog sporazuma i na kojoj je, a kasnije i kroz Dejtonski sporazum, Srpska verifikovala svoj status međunarodno-pravnog subjekta.
