Milo otima crkve i džamije!
Crna Gora dala je na javnu raspravu Nacrt zakona o verskim zajednicama i već u startu se podigla velika prašina. Na predloženo rešenje ogorčena je Mitroplija crnogorsko-primorska, ali i Rimokatolička crkva i Islamska verska zajednica, koje su zatražile da se hitno iz procedure povuče "najgori i najperfidniji zakon o Crkvi od kada postoji Crna Gora", kako je rekao vladika Amfilohije.
- Osnovni cilj je da oskrnave i razore ćivot Svetoga Petra Cetinjskoga, da pljunu na ruku Svetoga Jovana Krstitelja i na ono radi čega je on posečen. A posečen je zbog toga što je kazao istinu - naglasio je mitropolit Amfilohije.
Vekove bacaju pod noge
U Paštrovićima su odlučno protiv nacrta Zakona o verskim zajednicama, koji je digao na noge Crnu Goru.
- Ne možemo da verujemo da su se sastavljači toliko drznuli da hoće da uređuju crkvu. Nacrt drastično narušava slobode veroispovesti i duboko zadire u crkvenu nezavisnost, koja traje vekovima i na koju se nije nasrtalo ni u mnogo težim vremenima. Pravoslavna crkva je uvek uređivala samu sebe, po kanonima koji važe gotovo hiljadu godina. Odlučno smo protiv toga da država uređuje odnose u njoj i, ne daj bože, bira mitropolita - poručeno je sa skupa Matice Boke za Paštroviće.
Podsećanja radi, vlast u Podgorici je pripremila novi propis o verskim zajednicama, po kome crnogorska Vlada postavlja najviše crkvene velikodostojnike i deli imovinu, čime, po oceni kanonskih verskih lidera, Mitropoliju crnogorsko-primorsku odvaja od Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, a crnogorske rimokatolike od Vatikana.
Jer, ovaj Nacrt predviđa registraciju verske zajednice koja deluje u Crnoj Gori, zatim da se prostor na kome deluje ne može prostirati van teritorije Crne Gore i da naziv verske zajednice ne sme sadržati službeni naziv druge države i njena obeležja.
- Navode i da sedište verske zajednice mora biti u Crnoj Gori. Hoće li sad Katolička crkva da se odvoji od Vatikana i da joj sedište bude u Podgorici? Predlog zakona omogućava i brutalno otimanje verske imovine. Član 52 predviđa da svi hramovi izgrađeni pre 1918. godine pređu u vlasništvo države i da ona može da ih da na korišćenje drugim verskim zajednicama. Dakle, crkvama i manastirskim kompleksima mogla bi da gazduje raskolnička Crnogorska pravoslavna crkva, a mogle bi i da budu pretvorene u magacine, kao što su to radili ideološki preci vladajuće garniture u Crnoj Gori posle Drugog svetskog rata - ukazuje Budimir Aleksić iz Cetinja, profesor crkvene istorije.
Samo Dedeić likuje
Nacrt propisa jedino je prihvatljiv za Miraša Dedeića jer njime tzv. CPC dobija državni legitimitet. Njegove pristalice smatraju da vlada ne bi smela da odustane. Kažu da je prevaziđen propis iz 1977. godine, jedini koji u Crnoj Gori i danas reguliše status verskih zajednica. Samozvani patrijarh takozvane CPC dočekan je nedavno u Kotoru i Bijelom Polju uzvicima "sotono" i "ustašo", a Kotoru ga je izdalo strpljenje pa je čak udario jednu ženu.
Kotorski biskup Ilija Janjić saopštio je da je Nacrt zakona o slobodi veroispovesti neprihvatljiv za Katoličku crkvu u Crnoj Gori. On je upozorio da bi primenom predloženog propisa Kotorska biskupija ostala bez kompletne imovine, jer su sve katedrale sagrađene pre 1918. godine. On je pokušaj države da preuzme verske objekte nazvao otimačinom. Biskup se, takođe, oštro usprotivio predloženom sistemu registracije verskih zajednica koji, po ranije saopštenoj oceni pravnika, znači, pored ostalog, ukidanje pravnog subjektiviteta Kotorske biskupije i svih drugih postojećih crkava i verskih zajednica. Biskup smatra da obaveza registracije treba da važi samo za novoosnovane verske zajednice.
- Ako je neko stolećima tu prisutan, kao što je Katolička crkva u Boki, zašto bi onda nakon stvaranja tog zakona trebalo ponovo da se registruje - pita biskup Janjić.
Branićemo hramove i veru!
- Sveštenoslužitelji iz kanonskog Arhijerejskog namesništva nikšićkog, zajedno sa vernicima iz Nikšića, Grahova, Plužina, Šavnika i Žabljaka, te manastira Župe, Kosijereva, Bijele, Golije, Podmalinskog, Pive, Zagrađa, Dragovoljića i pripadajućih parohija, spremni su da brane svoje pravo na ispovedanje pravoslavne vere, hramove koje su podizali preci, vekovnu tradiciju i sve vrednosti na kojima počiva Crna Gora od osnivanja - poručili su iz tog namesništva.
Reis islamske zajednice Crne Gore Rifat Fejzić smatra da "verske organizacije treba izdići iznad politike, te da je predloženi Nacrt zakona o verskim slobodama loš i da ga treba popraviti".
- Možda to nekada političarima ne odgovara, ali verske zajednice su mnogo starije od politike i sve će ih nadživeti - poručio je Fejzić.
