VIDEO: Mitropolit CPC udario "babetinu, jer ga je pljunula"
Javna rasprava o Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti u Kotoru odložena je u četvrtak, nakon incidenta u kome je grupa građana vređala lidera kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), koji je onda u besu dva puta udario jednu stariju ženu.
Mitropolit CPC Mihailo Dedeić udario je stariju ženu dva puta u predelu lica, prvo u trenutku kada mu je starica stala na put, a onda i prolazeći pored nje, javile su podgoričke "Vijesti".
Okupljeni građani dobacivali su Dedeiću "sotono" i "ustašo".
Mitropolit Dedeić izjavio je posle incidenta da je "samo stavio ruku na usta plaćenoj babetini", prenose "Vijesti".
- Ja nemam običaj bilo koga da udaram posebno ne neke tamo plaćene babetine. Samo sam joj stavio ruku na usta jer me ona pre toga pljunula - kazao je Mihailo "Vijestima".
Na pitanje novinarke da li može nazivati ljude "babetinama" i vređati ih ili pred njim svi treba da su isti, on je kazao da svi i jesu isti i da je njemu žao "jadne starice", ali da je i kao većina prisutnih ljudi bila potplaćena.
Srpska pravoslavna crkva je organizaovala incident
Predstavnik CPC Stevo Vučinić rekao je agenciji Mina da je "grupa od oko 100 ekstremista predvođena sveštenikom Srpske pravoslavne crkve vređala predstavnike CPC i nije im dozvolila da uđu u palatu", prenela je Radiotelevizija Crne Gore.
- Pokušali su da izazovu ekces sa teškim fizičkim posledicama i odlučili smo da se povučemo da se ekces ne bi pretvorio u konflikt izmedu našeg obezbeđenja i tih ljudi koji su hteli da se razračunaju sa mitropolitom Mihailom, što je moglo da ima teške posledice i završi se na način neprimeren civilizovanom svetu u 21. veku - rekao je Vučinić za crnogorsku državnu televiziju.
On je kazao da je na mestu incidenta bilo izmedu 10 i 15 policajaca.
Incident se dogodio pred javnu raspravu o Nacrtu zakona o verskim slobodama koja je trebalo da se održi u Kotoru.
Predsednik Opštine Kotor Aleksandar Stjepčević kazao je u sredu da o pitanjima veroispovesti, rešenja treba da ponudi struka.
Srpska pravoslavna crkva protivi se odredbama Nacrta zakona o slobodi veroispovesti, koji predviđa da svi crkveni objekti koji su do 1918. godine podignuti narodnim novcem postanu državna svojina.
