Sačekuša kod Dejtona
Zapad ide u novi udar na Republiku Srpsku, a posle propasti britanske rezolucije o Srebrenici koju je zakočila Moskva, pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija bi mogla da se nađe i rezolucija o Dejtonskom sporazumu, povodom dve decenije od njegovog potpisivanja.
Da se takav potez sprema, nedavno je najavio i predsednik RS Milorad Dodik, ukazujući da, prema njegovim saznanjima, britanska administracija i Brisel, uz pomoć Sarajeva, pokušavaju da promene dokument na kojem počiva BiH.
- Bosna ne bi preživela raspakivanje Dejtona - poručio je Dodik, upozoravajući na vruću međunarodnu jesen i štetnost takvog poteza.
Promašena politika
Hajnc-Kristijan Štrahe je, komentarišući burna reagovanja zapadnih zvaničnika na najavu održavanja referenduma, ocenio da su ona proizvod straha od razgradnje stvorene nestabilne državne konstrukcije, ukazujući da je međunarodna zajednica svesna svog promašenog delovanja u BiH.
- Dosadašnjim delovanjem su zapravo doprineli društvenoj polarizaciji u BiH i jačanju političkih animoziteta. Ako je cilj bio stabilno demokratsko društvo, sa efikasnim i odgovornim institucijama, trebalo je pomoći postavljanje zdravog temelja, a ne primenjivati silu u nametanju eksperimentalnih rešenja - kaže Štrahe.
Zapad, prema oceni bivšeg jugoslovenskog šefa diplomatije Živadina Jovanovića, onim što već 20 godina čini na Balkanu, radi protiv Srbije i srpskog naroda.
- Sve je usmereno na cepanje i fragmentiranje teritorije i naroda i ne menja se bez obzira na to ko je na vlasti u Beogradu, jer deklarisani cilj određenih političara u Vašingtonu je ne dopustiti da srpski narod bude politički faktor u regionu, već jedna masa bez samostalne uloge - tumači Jovanović za "Vesti", uz ocenu da je greška srpskih političara što nemaju jasnu strategiju ka spolja, već idu od izliva oduševljenja do razočaranja.
- To ne sme da bude odlika ozbiljne države i politike. Neke proglasimo velikim prijateljima, a oni onda krenu u akciju predstavljanja srpskog naroda kao genocidnog.
On ne isključuje nove inicijative poput pokušaja da se u SB UN progura rezolucija o Dejtonu, a u tim političkim pričama Britance vidi kao izvršioce američkih naloga.
- Ne verujem da bi SAD poništavale Dejtonski sporazum, ali mogu da krenu na pokušaj anuliranja njegove suštine kako bi izbacili prava Republike Srpske i sveli je na golu formu - tumači nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, ukazujući da se od dana parafiranja tog sporazuma 21. novembra 1995. išlo na obezvređivanje tog dokumenta SB UN.
Nema revizije bez Srbije
Stav srpskih vlasti da revizije Dejtonskog sporazuma ne može da bude bez Srbije kao potpisnice nije se godinama menjao bez obzira na to ko je u Beogradu vršio vlast. Šef diplomatije Ivica Dačić u više navrata je rekao da svaka promena mora da bude rezultat saglasnosti sva tri naroda.
- Mi ćemo imati konstruktivnu ulogu jer najviše nam je stalo do mira u BiH - poručivao je Dačić.
Da se ide na rušenje Dejtona, ukazivao je i deo srpskog javnog mnjenja u proteklih godinu i po dana. Socijalni protesti u BiH, februara 2014, prema oceni Naprednog kluba Čedomira Antića, bili su usmereni na promenu dejtonskog uređenja BiH, ukidanje RS i veću unitarizaciju. Ovaj klub je istakao da su ratnim zastavama tzv. Armije BiH i pokličima "ubij Srbina", organizatori demonstracija okupljeni u Fejsbuk grupi Udar jasno proklamovali za cilj povratak ustava BiH iz 1992.
Krajem maja ove godine na Kongresu Stranke demokratske akcije usvojena je Rezolucija o ustavnim promenama, prema kojoj bi novi ustav definisao BiH kao republiku s tri nivoa vlasti, a srednji nivo bi, umesto entiteta, činilo pet ili više multietničkih regija.
Pitaju se i Moskva i Peking
Živadin Jovanović je ukazao da se na Balkanu ništa ne dešava zbog toga što neko vodi lošu ili dobru politiku, već su događanja povezana sa globalnim zaoštravanjem odnosa SAD i Rusije i namerom da se Rusi potisnu sa Balkana.
- Zapad, međutim, više ne može da diktira rešenja na Balkanu bez Moskve, Pekinga i ostalih zemalja BRIKS koje su od 1990, kada su u svetskom proizvodu učestvovale sa 25 odsto, sada stigle na 56, a raspolažu sa 70 odsto svetskih rezervi - kaže Jovanović i podseća da nijedan zvanični dokument u UN ne može biti usvojen bez glasa članica SB UN.
Protiv mogućnosti reorganizacije ili ukidanja entiteta izjasnili su se gotovo svi politički predstavnici RS. Kada je potom predsednik RS Milorad Dodik izašao u javnost s najavom referenduma, na kojem građani treba da se izjasne prihvataju li nametnute zakone visokih predstavnika u prošlosti, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH, pojasnio je da to upravo čini radi odbrane Dejtona.
Podršku referendumu dao je lider Slobodarske partije Austrije Hajnc-Kristijan Štrahe, istakavši da je žalosno što se Zapad zaklinje u demokratiju na svojim prostorima, a uskraćuje je stanovnicima RS. On smatra da zapadni političari ne brane BiH, već sopstveni klimavi projekat, pa je krajnje vreme da se narodima u BiH da sloboda izbora u odlukama o sopstvenoj budućnosti.
- Već 20 godina, pod parolom lečenja ratnih rana i demokratizacije društva u BiH, međunarodna zajednica i svaki njen visoki predstavnik vrše reanimaciju nekadašnje kolonijalne vladavine jačih - upozorio je austrijski političar, naglasivši da treba okončati selektivni odnos prema entitetima.
