Ispovest generala Đukića (2): Sudite mi u Srbiji
General major Borislav Đukić uhapšen je 18. jula na aerodromu u Tivtu, gde je posle letovanja čekao avion za let do Beograda. Uhapšen je po hrvatskoj i Interpolovoj poternici zbog navodnih ratnih zločina i navodnog rušenja brane na Perući. Upravo o tom rušenju brane, koje mu se stavlja na teret, general Đukić je posle privođenja govorio kod sudije za istrage Miroslava Bašovića u Podgorici.
- Kada je bila minirana HE Peruća, ja sam bio na raspolaganju, dakle bez ikakvog zaduženja i komandne uloge. To stanje je trajalo sve od 1. decembra 1992, kada je formirana Vojska Srpske Krajine i kada sam u nekim zakulisnim igrama vlasti razrešen svih dužnosti. Do tada sam bio komandant posebnih jedinica milicije Krajine, koja je tesno sarađivala sa Unproforom. Inače, Unprofor je te godine preuzeo obezbeđenje HE Peruća zajedno s Martićevom policijom i iz tog vremena postoji njihov izveštaj da je brana potpuno bezbedna. Ako već treba da mi se sudi za nešto iz ovog perioda, bilo bi fer da mi se sudi u Srbiji čiji sam državljanin, čiju penziju primam i u kojoj živim, a i zbog protokola između tužilaštava Hrvatske i Srbije prema kojem je moj predmet već ustupljen Tužilaštvu za ratne zločine Srbije - ispričao je na saslušanju kod sudije Bašovića penzionisani general Borislav Đukić.
U generalovoj izjavi iz pritvora, koju "Vesti" ekskluzivno objavljuju zahvaljujući Đukićevom braniocu Miloradu Ivanoviću, Đukić smatra da bi suđenje njemu u Hrvatskoj bilo političko, neobjektivno, montirano, a za njega otežano i stoga što ne bi mogao da angažuje neke veoma važne svedoke, jer se i neki od njih nalaze na Interpolovim poternicama i našli bi se iza brave čim bi prekročili hrvatsku državnu granicu.
- Pošto sam u Hrvatskoj bio od početka ratnih sukoba, to je, kao što je veoma dobro poznato, stalno praćeno i dozirano napisima u hrvatskoj štampi. Odavno sam žigosan u hrvatskoj javnosti. Zato bi i sam boravak u njihovim zatvorima za mene bi bio nepodnošljiv i opasan. Siguran sam, jer i do sada je bila takva praksa prema zatvorenicima srpske nacionalnosti, da bih bio izložen najstrašnijim torturama, maltretiranju, ponižavanju, premlaćivanju. U krajnjem slučaju, ne isključujem ni mogućnost da me neko ubije u hrvatskom zatvoru - poručio je general Đukić.
Napadi zbog Miloševića
Đukić smatra da su napadi na njega posebno pojačani jer se Hrvatima zamerio kad se, kao svedok odbrane, pojavio u Hagu na suđenju Milanu Martiću, odnosno kada su saznali da je trebalo da se kao svedok odbrane pojavi i na suđenju Slobodanu Miloševiću, što se nije desilo zbog Miloševićeve smrti.
- Mene u Hagu niko nije ni mrko pogledao, iako je i tada postojala hrvatska poternica. Sigurno ne zato što haški tužioci nisu znali za nju, već zato što su uvideli njenu besmislenost i neutemeljenost. Mislim, ipak, da sam se Hrvatima najviše zamerio zato što sam u svojoj knjizi "Razbijanje Jugoslavije - mesto i uloga Hrvatske", objavljenoj pre sedam godina, do kosti razgolitio njihovu stvarnu ulogu u tome, ko je, kako i zašto razorio Jugoslaviju - rekao je general Đukić.
Problemi sa zdravljem
Đukićeva supruga Radmila ispričala je da je jednom posetila muža u ekstradicionom pritvoru u Spužu.
- On se ne žali na tretman i odnos ni policije, ni zatvorskih stražara, a posebno ne zatvorenika, kako trojice sa kojima deli ćeliju, tako i svih ostalih. Moj muž je šećeraš i već šest godina se leči na VMA u Beogradu. Njemu je stoga neophodna posebna, dijetalna hrana, a naročito što duži boravak i šetnja napolju. On je tražio da mu se, pored dve redovne, omogući i jedna dodatna šetnja, ali mu to, zasad nije udovoljeno - rekla je Radmila.
