Najteže do imovine u Crnoj Gori
Posle odluke suda u Ljubljani da Slovenija Grupi Zastava vozila isplati 2,4 miliona evra na ime odštete za uzurpiranu imovinu srpske kompanije u Sloveniji, moguće je očekivati da će slično "raskusuravanje" uslediti i u Hrvatskoj, BiH i Makedoniji.
Kad je reč o slovenačkoj presudi, u Zastavi nisu baš zadovoljni jer su očekivali i kamate od 1991. godine, otkad je imovina prodajno-servisnog objekta u Ljubljani uzurpirana.
Za imovinu tog preduzeća u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, Zastava očekuje rešenje problema u Sarajevu, gde su dva prodajno-servisna objekta vredna oko 1,4 miliona evra. U Hrvatskoj se Zastava svojevremeno naplatila za objekat u Zagrebu i odmaralište u Pučišću na Braču.
U Makedoniji su ostali proizvodni pogoni, kao i hotel u Ohridu. Novcem dobijenim od obeštećenja Zastava je izmirila stari dug prema Fijatu, što je bio uslov da italijanska kompanija dođe ponovo u Kragujevac 2008. godine.
Generalni direktor Grupe Zastava vozila Dragan Srejović kaže da će se kragujevačka fabrika, ukoliko drugostepeni sud u Ljubljani, po žalbi države Slovenije, poništi prethodnu presudu, obratiti Sudu u Strazburu. Time pokazuju čvrstu rešenost da povrate ili naplate imovinu koja je u minulim decenijama širom bivše Jugoslavije sticana novcem Zastavinih radnika.
Za razliku od Slovenije, Makedonije i Hrvatske, Crna Gora nije voljna da vrati imovinu, pa se u Podgorici vodi sudski spor.
Tu je reč o zemljištu u Bečićima na kome je izgrađen luksuzni hotel Splendid. Ako bi se to pozitivno rešilo u korist Zastave, preduzeće bi inkasiralo 11,5 miliona evra. Tim novcem bi, opet, Zastava mogla da reši probleme drugih Zastavinih preduzeća poput Zastava kamiona, Zastava specijalnih automobila i drugih.
Imovina na Kosovu poseban problem
Poseban problem za Zastavu biće imovina na Kosovu, gde poseduje fabriku za proizvodnju automobilskih sedišta i šasija za teretna vozila "Ramiz Sadiku" sa sedištem u Peći i pogonom u Dečanima. Njihova trenutna vrednost procenjuje se na oko 35 miliona evra. Kosovske vlasti su, međutim, bez saglasnosti Zastave, privatizovale fabriku u Peći.
