Kako je BiH postala kolevka modernog džihada?
U vreme kada je u jeku bio rat u Jugoslaviji, arapski dobrovljci u Bosni i Hercegovani su 1992. godine osnovali "Mudžahiden Bataljon", čije su se pristalice zadržale u BIH i po okončanju rata, te danas regrutuju stanovništvo da se bori na strani Islamske države u sukobima na Bliskom istoku.
Ti događaji iz devedesetih godina 20. veka objašnjavaju zašto je 300 Bošnjaka otišlo u Siriju i Irak čime je BiH postala prva u Evropi po broju državljana, koji u odnosu na ukupan broj stanovnika, odlaze da ratuju na Bliskom Istoku, navodi radio.
Od osnivanja "Mudžahiden Bataljona", dinamika džihada je promenila svoj smer, te sada Bošnjaci odlaze u arpaske zemlje.
- U toku je rat između Zapada i Islama - navodi jedan od dobrovoljaca u ratu u BiH Saudijac Ejman Din ističuci da je BIH koleka džihada jer je dala oblik modernom dzihadističkom pokretu.
Iako je uobičajno shvatanje da je borba protiv sovjetske okupacije Avganistana osmadesetih godina dovela do razvoja modernog džihada i ''svetog rata'', Din ističe da su Zapad i Salafisti, pristalice strogog oblika islamske veroiposvesti koji se vraćaju principima srednjeg veka, bili na istoj strani u Avganistanu, ali su postali neprijatelji u tokom rata u BIH.
Pročitajte još:
* Sarajevo žmuri na džihadiste
* "BiH nekad magnet sada izvoznik mudžahedina"
Fikret Hadžić
Među onima koji povezuju sadašnja dešavanja sa događajima iz devedesetih godina prošlog veka je i Fikret Hadžić, koji je optužen da se borio na strani Islamske države u Siriji, a koji se mudzahedinima priključio 1994. godine. On, ipak, navodi da nikada nije bio član Islamske države i da nije odobravao njihove metode, ali priznaje da je prošle godine upoznao neke njene članove iz BiH, koji su se pojavili i na video snimku objavljenom u junu.
Rast "Mudžahedin Bataljona" u BiH
Na početku rata, 1992. godine samo se nekoliko desetina militanata pridružilo borbama svojih religijskih istomišljenika u BiH, ali je već naredne godine, Mudžahiden Bataljon dostigao broj od više stotina pristalica, koje su aktivnije vršile progon nevernika.
Mudžahedini su, dva meseca kasnije, proterali oko 200 Hrvata iz manastira "Guča Gora", koje su evakuisale britanske trupa UN, a potom uništili manastir i snimali celokupni poduhvat.
To je i prvi sukob britanske vojske sa mudžahedinima, koji su se nastavili tokom leta 1993. godine.
Tadašnji komadant britanskih trupa Von Kent-Pejn istakao je da su strani borci bili "mnogo agresivniji" od lokalnih bošnjačkih snaga i da su često otvarali vatru na konvoje UN iako su bili obeleženi oznakama.
U obližnjem Travniku, gde su pre rata muslimani, Hrvati i Srbi bili jednaki, strani borci su proterivali hiljade stanovnika, a nad onima koji su ostali, pokušali su da sprovedu šerijatski zakon.
Takođe, bili su umešani u otmice lokalnih hrišćana, odsekli glavu Draganu Popoviću i primorali ostale zarobljenike da je poljube, navodi BBC dodajući da se "Mudžahiden Bataljon", takođe, sumnjiči da je umešan u otmice i ubistvo humanitarnih radnika kao i ubistvo 20 hrvatskih zatvorenika.
Pročitajte još:
* Povratnici iz Sirije i Iraka autoritet mladima u BiH
* Kosovo u pripravnosti: Islamisti pred vratima
* Užasna video poruka Islamske države: Ubijajte i trujte po Balkanu!
Mudžahedini van kontrole
Od početka rata do završetka 1995. godine, mudžahedini su regrutovali lokalne stanovnike i povećali brigadu na oko 1.500 članova.
Sarajevska vlast pokušala je da stavi jedinicu pod kontrolu, te je prebacila bataljon pod komandu Treće armije, koja je imala centralu u Zenici.
Njihov tadašnji glavnokomadujući bio brigadni general Enver Hadžihasanović, koji je završio pred Haškim tribunalom pod optužbom da je odgovoran za neke od zločina mudžahedina, među kojima su otmice u Travniku.
Tužilaštvo je odbacilo optužbe, ali je general osuđen zbog postupaka svojih vojnika, koji su zlostavljali zatvorenike, te je proveo dve godine u zatvoru.
Bilal Bosnić
Među najznačajnijim imenima džihadističkog pokreta je i lider salafističke džamije u Sarajevu, Bilal Bosnić, koji je trenutno u pritvoru i čeka suđenje zbog sumnje da je regrutovao borce za Islamsku državu, navodi BBC. I dok Islamska država nastoji da osnuje novi front kalifata na Balkanu, raste zabrinutost zbog ranjivosti BiH, koja je i dalje podeljena iako je prošlo dvadeset godina od završetka rata.
General je, kako je rekao, od početka sumnjao u delovanje mudžahedina, te je napisao tajnu poruku vojnom vrhu 1993. godine u kojoj navodi da smatra da iza njih stoje visoko rangirani političari i religijske vođe.
- Prema mom mišljenju, oni nisu pomogli BiH nimalo već su joj učinili kontrauslugu - rekao je on u izjavi za britanski medij, koji ističe da su neki tadašnji lideri, među kojima i bivši predsednik BIH Alija Izetbegović, bili su srećni što u tu zemlju dolaze strani borci.
Dejton "rasterao" strane borce
Po upostavljanju primirja i potpisivanju Dejtonskog sporazuma, strani borci su morali da napuste BiH, te su raspušteni 1996. godine.
Sećajući se tog dana, Din navodi da su mnogi plakali i vikali izgubivši nadu da će poginuti kao mučenici. Stotine njegovih saboraca, otišlo je u Čečeniju, Pakustan i Avganistan, a među njima su i učesnici napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra.
Međutim, više od 300 stranih boraca ostalo je u BiH, a danas stotine Bošnjaka odlazi u Irak i Siriju, dodaje BBC.
Britanski medij navodi da SDA, partija Alije Izetbegovića, ne preduzima dovoljno da zaustavi odlazak na strane frontove iako vlast u Sarajevu preduzima akcije za zabranu regrutovanja državljana BIH u ratovima u inostranstvu, a pokrenula je veliki broj racija kako bi omela mreže ekstremista i uhapsila one koju su se vratili iz ratova na Bliskom istoku.
Vlada se suočava sa kritikama jer je godinama žmurila pred arapskim mužahedinima, koji su ostali u BiH, ali i dalje agituju, kao i da je proteklih godina dozvolila stvaranje nekoliko domaćih salafitičkih ćelija.
