Vulin nazvao Stepinca ustaškim vikarom, Hrvati kažu "skandal!"
Hrvatski mediji, uz epitet "skandalozno", prenose izjavu ministra za rad, boračka i socijalna pitanja Vlade Srbije Aleksandra Vulina na komemoraciji u logoru Jadovno. Vulin je, između ostalog, Alojzija Stepinca nazvao ustaškim vikarom i zapitao koji su ga to put i život preporučili za sveca. HRT izveštava da je komemoracija u Jadovnu iskorišćena za dnevno-plitičke svrhe.
Kod Šaranove jame u Jadovnu održan je pravoslavni i jevrejski pomen žrtvama Nezavisne države Hrvatske iz 1941. godine, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin poručio je da živima treba mir, ali da "ne može isti venac biti u Blajburgu i u Jasenovcu".
On je naglasio da ne treba miriti mrtve, jer se ne mogu pomiriti dželat i žrtve i da ista ruka ne može da položi venac na grob jasenovačkog deteta i onog ko je Jasenovcem i Jadovnom komandovao.
Vulin se zahvalio predstavnicima hrvatske države što su prisutni u Jadovnu jer, kako je naveo, veruje da zajedno sa njim dele stid i brigu što ne zna šta da kaže.
- Šta da kažem romskoj braći što na stadionima gledam kukaste krstove, šta da kažem jevrejskoj braći što gledam kako zastave Izraela gore, šta da kažem pobijenoj deci u Šaranovoj jami, ako prepoznaju, čuju kroz zavesu od 74 godine istu pesmu, sa trgova najlepših gradova "Jasenovac i Gradiška Stara", šta da im kažem ako prepoznaju ista imena i iste pesme koje su ih u jamu bacale - rekao je Vulin.
On se zapitao koji je to put i život koji je vikara ustaške vojske Alojzija Stepinca preporučio za sveca jer, kako je rekao, ako jeste, šta je onda sa dušama poklanih u Jadovnu, sa dušama pobijenih u Jasenovcu.
- Šta da kažem seni Dijane Budisavljević, majci 15.000 srpske i jevrejske dece, šta njoj da kažem, što nju ne posvetite? Nema Srbina koji joj ne bi ikonu poljubio i sveću zapalio. Šta da kažem ako je život vikara ustaške vojske preporuka za nebo, gde je onda put onih koje je ta vojska u jame pobacala - zapitao je Vulin.
Ministar kulture Hrvatske Berislav Šipuš rekao je da je Jadovno na Velebitu jedno od najtragičnijih mesta hrvatske moderne istorije, najtragičnije po sve, ali i po Hrvate, po ono što misle o sebi, ne zato što su tu trpeli zlo, već zato što ga je tu neko činio u njihovo ime.
- Logor Jadovno, logor brze i sigurne smrti, nastao je ovde tog tragičnog leta 1941. godine i u ime nacionalne i rasne čistoće neki su ovde masovno ubijali Srbe, Jevreje, hrvatske građane i druge nacionalnosti. Ovo je mesto gde nikakav revizionizam nije moguć, jer činjenice ljudske smrti, ljudskih kostiju koje su ispod naših nogu, suviše su neumoljive - naglasio je Šipuš i dodao: - Zadatak Vlade Hrvatske i svih prisutnih je da se oni, koji su ispod nas, ne zaborave i da se ne dopusti da zločin i zločinci nadvladaju.
Danu sećanja na Jadovno prisustvovao je veliki broj poklonika i potomaka žrtava, a visoke državne i verske delegacije položile su vence na spomenik žrtvama na Šaranovoj jami, koji je obnovljen 2011. godine.
Samo dan posle proglašenja NDH, ustaše počinju da hapse Srbe iz Gospića i okoline i tadašnje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa Andrijom Artukovićem na čelu u velebitskoj zabiti i na ostrvu Pagu osniva komplesks logora Jadovno. Do sada je u tom kompleksu, na osnovu arhivskih dokumenata i svedočenja poznavalaca, ustanovljeno postojanje „bezdanuše“ - 32 bezdane jame, stratišta Srba i Jevreja.
Prema dugogodišnjem arhivaru u Karlovcu Đuri Zatezalu, od 11. aprila do 21. avgusta 1941. godine, u Jadovno je dovedeno 42.246 muškaraca, žena i dece. Od otvaranja logora do 24. juna, u prva 74 dana postojanja, ubijeno je 13.346 ljudi, prosečno 180 dnevno, a u nastavku, do zatvaranja logora 21. avgusta, u samo 58 dana ubijeno je 28.900 zatočenika, prosečno 498 na dan.
Kompleks logora Jadovno zatvorili su Italijani između 15. i 21. avgusta 1941, strahujući od ustanka progonjenih Srba, a za sobom su ostavili obilje dokumenata i fotografija koji govore o jezivim prizorima mrtvih muškaraca, leševa žena sa decom uvezanih žicom.
