Dodik traži pomoć, Srbija ćuti
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik prvi je srpski zvaničnik koji je javno saopštio da će od Rusije zatražiti da uloži veto na usvajanje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. To će učiniti koliko već u četvrtak, kada se u Sankt Peterburgu bude sreo sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim.
Za sada je nepoznanica kakve će poteze vući zvanični Beograd. Srbija nije članica SB i nema procedurane mogućnosti da se meša u usvajanje dokumenta, ali može da diplomatskoj ofanzivom lobira kod Rusije i Kine, stalnih članica SB s pravom veta, za koje se veruje da su naklonjene Srbiji.
Kremlj se još nije oglasio ovim povodom, ali je pre dva dana u Beogradu boravio predsednik Odbora ruske državne Dume za međunarodne odnose Aleksej Puškov koji je izjavio da ono što se dogodilo u julu 1995. godine nije bio genocid.
Puškov smatra da rezolucija o Srebrenici koju priprema Velika Britanija neće biti prihvaćena u međunarodnoj zajednici van granica zapadne alijanse.
A Tadićevo izvinjenje?
Oni koji smatraju da rezolucija ne treba da bude problem za Beograd i Banjaluku, kao argumentaciju navode da je Međunarodni sud pravde zločin u Srebrenici već okvalifikovao kao genocid. S druge strane, Srbi se pitaju zašto Deklaracija srpskog parlamenta iz 2010. u kojoj se osuđuje ubistvo više hiljada Bošnjaka i poziva na presudu MSP, nije dovoljno distanciranje Beograda od ratnog zločina? Takođe se podseća i da je bivši predsednik Srbije Boris Tadić dva puta prisustvovao komemoraciji u Potočarima. Zašto je potrebno konstantno uterivanje Srba u osećaj kolektivne krivice, pitaju se.
- Ova rezolucija je pokušaj Zapada da zavadi Srbiju sa muslimanskim narodom, ali i pokušaj da se Srbiji, koja nije prihvatila sankcije prema Rusiji, pošalje signal i da pokaže da Zapad ima mehanizme koji mogu da se aktiviraju kao udarac na njen autoritet i imidž - procenjuje
Puškov.
Pročitajte još:
* Dodik: Od Lavrova ću tražiti ruski veto na rezoluciju
* Puškov: Rezolucija o Srebrenici pokušaj da zavade Srbiju sa muslimanima
Analitičari upozoravaju da bi zvanični zahtev Beograda Rusiji da blokira usvajanje dokumenta mogao sadašnju srpsku vlast kojoj su evropske integracije prioritet, dovesti u nezavidnu poziciju. Procena je da je krajnja namera javnih i skrivenih inicijatora rezolucije da se "Republika Srpska kao genocidna tvorevina" ukine. Dok se sa tim radikalnim zahtevom ne izađe, kritike zapada su usmerene ka predsedniku RS Miloradu Dodiku koji srebrenički masakr ne smatra genocidom, a vlastima u BiH preti referendumom o nezavisnosti RS.
Dokument nije obavezujući
Velike sile u principu teško potežu veto, a kada to čine onda je to samo kada procene da je ugroženo neki njihov nacionalni bliži ili dalji strateški interes. Pogotovu, upozorava sagovornik "Vesti" koji nije želeo da mu se navodi ime, Rusima može biti teško da stave veto ako procene da bi ih to dovelo u sukob sa muslimanskim zemljama.
Inače, rezolucija UN nije obavezujući akt ukoliko se materija kojom se bavi ne odnosi na Poglavlje 7 "postojanje pretnje po mir, narušavanja mira ili čina agresije".
Prošle godine je usvojena rezolucija o osudi genocida u Ruandi kada je stradalo milion, pre svega, civila, i ona je bila na bazi preporuke da se ne poriče genocid u ovoj afričkoj državi.
