"Vesti" vratile osmeh Naserovoj žrtvi
Nakon što su "Vesti" prve objavile priču o dečaku kome su zločinici Nasera Orića ubili sve koje je imao i voleo, i koga su potom svi zaboravili i ostavili, život Cvetka Ristića krenuo je lepšim tokom. Dečak kome je Orić pobio celu porodicu, zahvaljujući našem listu i humanim ljudima, sada je novi čovek.
Tačno pre godinu danu, u brdima sela Kušići, iznad Skelana i Drine, pronašao sam tridesetogodišnjeg Cvetka Ristića, kome su u jutro 16. januara 1993. godine zločinci Nasera Orića ubili oca, majku, brata i sestru. Kao što je tog ledenog jutra '93. ostao sam pored zapaljene kuće, Cvetko je bio sam i aprila prošle godine. Sam i zaboravljen. Beskrajno tužan i nesrećan.
U kući ima svega
Priča o dečaku kome su zločinici ubili sve koje je imao i voleo, i koga su svi zaboravili, pred čijom su ispruženom rukom i vapajem za pomoć, svi zatvarali vrata, najpre se pojavila u "Vestima", a potom i u nekoliko drugih pisanih i elektronskih medija...
Napatio se
|
Onomad, posle godinu dana, u Skelanima sam ponovo sreo Cvetka Ristića. Sedeli smo u kafančetu zvanom "Tiha noć", pili pivu i rakiju, nazdravljali za proleće pored Drine, za Cvetkov posao, za lepotu neke cure iz Banata i zaključivali da "partizanovac" Kecman nije trebalo da ide u Zagreb na košarkaško finale, nego da je mogao šutirati onu tricu i iz Beograda...
Na Cvetkovom licu nije bilo ni traga one tuge. Otišla je negde. Valjda zanavek. Naručivao sam zbog toga, naručivao je zbog toga.
- Hvala "Vestima", vi ste me se prvi setili... Hvala i svim drugim novinarima koji su mi poslednjih godinu dana pomogli. Danas imam dosta toga... Najvažnije, imam posao. I kuća mi nije prazna. Ima u njoj svega! - širio je osmeh Cvetko.
Priča o Cvetku Ristiću probudila je mnoge savesti. Najpre brojni pojedinici, potom nekoliko kompanija sa obe strane Drine, a na kraju i jedna direktiva iz vrha Vlade Republike Srpske, doprineli su da Cvetko Ristić stavi prozore na svoju kuću, okrpi rupe od gelera na zidovima kuće, uredi nekoliko prostorija i dobije posao u lokalnoj Elektrodistribuciji.
Cvetkov spomenik pobijenoj porodici
- Nisam primljen za stalno. Sve mi produžuju po tri meseca. Ali, nadam se da će me primiti. Nisam se do sada ogrešio o posao. Evo, neka kaže i moj šef! - reče Cvetko, sa kojim su bile i njegove kolege Goran Mitrović i Goran Maksimović.
Cvetko je već primio svoju prvi platu. I drugu i treću... Ponovo je zaorao, posejao malo povrća, zasadio nekoliko voćki, a ovih dana sprema se, kaže, da uredi još jedno odeljenje na kući.
- Neki su mi ljudi predlagali da uredim kuću, prodam je i kupim neki stan u Skelanima ili obližnjoj Bajinoj Bašti. Ne bi ja to uradio - nema tih para! Moj otac je pravio tu kuću i u njoj će sigurno živeti moja deca i unuci - obeća Cvetko.
Isplakao Drinu suza
Onda je ispričao kako je posle 16 godina ponovo slavio svoju slavu Svetog Jovana u svojoj kući, kako je na slavi bio i prota Mitar Krsmanović, kako se društvo na kraju zapilo i kako se posle 16 godina ponovo čula pesma iz kuće sa jednog brega sela Kušići.
Pomoć Fonda dijaspore
|
- Znaš, Zoka - obori glavu Cvetko - nikad ja neću zaboraviti mog oca Novaka, majku Ivanku, sestru Mitru i brata Mića. Oni su mene tu, na srcu, i biće tu dok je i mene. Ali, moram ići dalje, ne mogu živeti sa tom tugom, ne mogu više sedeti u četiri zida i plakati... Kad bih ja tebi rekao koliko sam ja suza isplakao... Ne bi u Drinu stale, moj Zoka! -govorio je tiho Cvetko.
Video sam, ponovo ga je zabolelo. Srećom, neko od njegovih kolega je okrenuo priču prema Banatu i nekoj Banaćanki.
- 'Oće'l, Cvele, biti te svadbe, bolan, da se i to jednom završi?
- Biće, biće! - zagonetno će Cvetko.
Dugo smo sedeli na terasi kafančeta "Tiha noć". Skoro da se noć počela šunjati po terasi kad smo se rastali. Pre toga, Cvele je obećao da će zvati novinare na svadbu, da će ih zvati i na slavu. Pozdravio je čitaoce "Vesti"i poželeo im da češće dolaze kući...
I mi smo Cvetku poželeli da što pre ispuni onu kuću, gore u Kušićima. Dosta je bila prazna.
Mali "četnik" Mujo
|
